Порекло становништва села Крајково, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Тип села и старине.
Крајково је село џематског типа, а сачињавају га четири махале: Бузак, Подримчаку, Сенику и Хоџић.
У Крајкову има неколико топонима, који су настали по имену цркава. Ево тих назива: Mullini i има, Vrella га kishes, У близини тих топонима налази се топоним Kisha. Ty је у старини била црква, коју су Арбанаси из Крајкова и суседних села порушили и од порушеног црквеног материјала подигли џамију, која се рачуна међу најстаријима у пределу Дреници. Ево и осталих топонима из црквене проблематике: Ara té kishes, Lugi i kishés, Livadhi i kishé's. По традицији код Арбанаса овога краја, та се црква звала Јежевица.
Остали топоними њива и ливада и другог земљишта, имају називе према родовима: Бузак, Хоџићи, Подримчаку и Сенику.
Поред села се налази неколико сеоских гробаља.
Воде.
Свака сеоска кућа има у окућници бунар, са којег се служе пијаћом водом, као и за остале кућевне потребе. Родовска гумна се налазе у окућницама.
Према попису становништва из 1914. године, Крајково је имало 302 становника.198
Према статистичким подацима из 1921. године, Крајково јеимало 204 становника, са 30 домова.
Порекло становништва.
Према испитивањима насеља и порекла становништва у 1936. години, Крајково је имало следеће етнографско–демографско стање:
А р б а н а с и:
-Оџовић, фис Ељшан, 10 кућа. У Крајково су се доселили из Пећи, махале Капишница, где и данас имају родбину, а доселило се једно домаћинство. По родовској традицији Оџовића, када су се они доселили у Крајково, село је било „пусто“, јер су сви Срби били избегли са својих огњишта. Тада је у Крајкову било „више ливада, него њива“. Досељени Оџовића предак се звао Мула Реџеп, а досељено је само једно домаћинство. Поред њих, у Крајково се доселило и једно домаћинство Бошњака, којима је то било етапно пребивалиште, јер су се одселили из Крајкова у Босну. Оџовићи су у старини били Арбанаси католици.
-Сеник, фис Ељшан, 2 куће. Досељени су из Сеника –– Метохија, на утрину, коју су сами искрчили.
-Гурин, фис Ељшан, 1 кућа. Досељени су из Сеника — Метохија. Котило Лац, фис Краснић, једна кућа. Досељени су из Метохије почетком XX века.
-Бузак, фис Гаш, 4 куће. Пореклом су из Арбаније, одакле су досељени почетком XVIII века.
-Подримлаку, фис Гаш, 12 кућа. Досељени су из Подриме почетком XVII века, а старином су из околине Скадра – Арбанија.
Срби и Црногорци (колонисти):
-Рикало, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила. Досељени су 1930. године из Дола Попова –– Херцеговина.
-Ћућило, 1 кућа, славе Св. Луку, досељени су из Порије, 1932. године.
-Милановић, 2 куће, славе Св. Јована Крститеља. Колонизовани су 1931. године. Пореклом су из Плужина — Невесиње.
-Лажетић, 1 кућа. колонизовани су 1931. године из Залома – Невесиње.Славе Св. Арханђела Михаила.
-Митровић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, досељени су 1929. године из села Моштанице – Северна Србија.
-Перовић, l кућа, славе Св. Арханђела Михаила, досељени су из села Биограда — Невесиње, 1931. године.
-Ђедови, 1 кућа, потичу од Јовановића, старином су Цуце, досељени су из Реткоцера у Горњој Јабланици. Као колонисти досељени су 1934. године, прво у село Трстеник – Дреница, па одатле у Крајково 1936. године. Славе Св. Јована Крститеља, мала слава им је била Св. Никола Летњи, коју су „баталили“.
-Обрадовић, 1 кућа, као колонисти досељени су 1936. године из села Војевца – Босанска Крупа. Славе Св. Јована Крститеља.
Према изнетоме у 1936. години у Крајкову су обитавали ови родови:
Арбанаси, 6 родова, са 30 кућа. Срби и Црногорци колонисти 8 родова, са 9 кућа.
Према попису становништва из 1948. године, Крајково је имало 380 становника, од тога 202 мушких и 178 женских, са 48 кућа.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Крајково (Глоговац) appeared first on Порекло.