Порекло становништва села Турјане, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Турјане се налази на доњем делу више пусторечке дилувијалне терасе, тамо где прелази у нижу дилувијалну терасу. Северно од села је пострана заливађена раван са ретким парцелама ораница. Ова зараван се код самог села прелама са јужне стране и пада ка Каменичкој Реци. У ту благу падину усекао је своју долиницу поток, који неки називају Римљански Поток а са обе стране потока, нарочито западно од његовог водотока, на благо заобљеном риду, подигнуто је село Турјане.
Тип села.
Турјане је село збијеног типа и подељено је на махале које се зову: Бугар-Мала или Гарејци, Средња, Село, Шумарци и Кеч-Махала. Суседна села су: Савинац, Каменица, Лозане и Вујановац.
Име села.
Име села Турјане асоцира на среддњовековно дивље говече тур које је живело у шумама Европе, па и наших крајева. Постојање овог говечета оставила је трагове у називима локалитета и насеља у Лесковачкој Котлини. Тако на планини Кукавици имамо засеоке Вучје * Шутилци долину која се зове Турјанска Долина а поток који њоме тече Турјански Поток, потом назив села Турековац па је и име села Турјана, свакако по месту боравишта овог говечета у пусторечком региону, и добило своје име.
Воде.
Кроз село Турјане протиче поток (Римски Поток), чије се извориште налази на локалитету Горње Ливаде према селу Вујанову и улива се у Каменичку Реку под именом Дакин Поток.
Осим ове текућице у атару села Турјане постоји неколико извора или кладенаца: Величков Кладенац – два кладенца Чубура и српска средњовековна Стублина, Гарејски Кладенац, Пупулејци и Стошин Извор.
У селу, код зграде основне школе, постоји сеоски бунар. Осим тога многе куће имају своје бунаре чија је дубина од 14-24 метра.
Централни део Турјана-Село има водовод са изворишта на локалитету Питоме Ливаде, две куће су изградиле свој водовод са изворишта на локалитету Недељков Забел. У махали Село пет кућа је помоћу хидрофора увело воду у своје куће.
Старине у селу.
На локалитету Ливаде, са леве стране потока има остатака зидина, цигала. Ове зидине су остаци старог „римског“ насеља по чему је поток добио назив – Римски Поток.
Испод Села, испод локалитета Спасин Забел, постоји црквиште. Раније је било камења, сада је заливађено.
У долини Римског Потока постоји кладенац коме се приписује лековито дејство. Овај извор је култно место, где људи перу очи а на трње око њега остављају белеге и новац.
Мита Ракић је о Турјану забележио: „То је арнаутско као и сва друга од Бојника под планину“. Према статистичким подацима за 1879. годину види се да је имало 16 кућа са 117 становника.
Земље и шуме.
Атар села Турјана велики је 472 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 246 хектара, воћњаци 19, виногради 5, ливаде 53, пашњаци 87, шуме 44 док је неплодно 18 хектара.
Земља носи ове наазиве: Колир, Ковачеве Њиве, Бељурово, Шиљаст Камен, Лозански Рид, Војници, Тршевиине, Густа Шума, Арсина Чука, Горње Ливаде, Долње Ливаде, Лозја, Недељков Забел, Абдулово, Рид, Спасин Забел и Питоме Ливаде.
Порекло становништва.
Становништво овог села је у сталном опадању: 1952. године у селу је био 77 кућа са 430 становника, 1971. године пописано је 80 кућа са 309 становника.
Садашње становништво чине ови родови:
-Петровићи су досељени из села Зладовца* код Трговишта.
-Стаменковићи-Жиговци су из Зладовца.
-Стајићи су досељени из села Црновца – Пчиња.
-Смиљковци су из врањског краја, село Злодовце.
-Јанковићи су такође из Злодовца.
-Цветковићи-Деда Антини су из врањског краја.
-Арсићи су из села Злодовце.
-Стојменовићи-Гарејци (по деди Стојану гареји) су из Злодовца.
-Величковићи-Дешини су из Злодовца.
-Стефановићи су досељени из Лозана.
-Јовићи су досељени из Злодовца.
-Станојевићи-Пупулејци су досељени из Злодовца
-Стојановићи су из Злодовца.
-Вељковићи су из Злодовца.
-Пауновићи-Пекиданци су из Злодовца.
-Станковићи су из села Огута, врањански крај.
*Зладовац и Злодвац су по овој књизи два различита села, оп. Милодан.
Занимање становништва.
Мештани овог села се баве земљорадњом и на својим њивама сеју као главне усеве пшеницу и кукуруз. Кромпир само за домаће потребе. У малим баштама узгајају поврће – паприку, лук и други зелениш за домаће потребе. Пасуљ као под културу, за своје потребе.
Од воћа негују шљиве шумадинке и ранке. Пеку ракију, неки и до 600 литара. Остало воће – крушке и јабуке. Грожђе само за своје потребе.
Баве се сточарством. Оваца у селу има око 100 брава. Краве врсте буша чува свако домаћинство, једно до два грла у просеку. Свиње само за домаће потребе.
Турјане је печалбарско село. Сви они су зидари и тесари и за време грађевинске сезоне одлази на рад у градове широм Југославије. Има их и у другим професијама: у војсци као официри (три пуковника) и подофицири; три лекара, наставника и учитеља. Одлазе на рад и у иностранство.
Омладина се школује или иде на занате. У селу су све сама старачка домаћинства.
Школа је четвороразредна, истурено одељење основне школе у Орану.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Турјане (Бојник) appeared first on Порекло.