Порекло становништва села Велики Крчимир, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Порекло становништва.
-Радеовски. Ову фамилију је засновао Златко. Потомци не знају поуздано да ли је Златко досељен са Косова. Златко је имао седам синова. Има их одсеељених у места: Смедерево, Ниш, Бела Паланка, Нишка Бања, Оџаци, Зајечар, Горњи Милановац и Панчево. Има их и у Француској. Славе Никољдан.
-Чавдаровци*. Род је основао Стојан Чавдар, једна од вођа устанка 1841. године. Не каже се за порекло. Има их одељених у Чачку и Крагујевцу. У фамилији је и данас врло жива успомена на Стојана Чавдара.
-Ањаци (Поповићи). Родоначелник Јанићије, кога су звалу Ања и Јања па отуда назив ове фамилије. Јанићије се доселио из Калне (Црна Трава). Његови синови су Станко, Ђорђе и Стојан. Ђорђе и Стојан су као трговци одсељени у Параћин. Има их одсељених у Равну Дубраву, Власотницу, Нишу, Београду, Енглеској, Коритници, Јагодину, Лесковцу. У породици је било доста свештеника, трговаца и угоститеља. Осим тога има доста факутелски образованих – преко 20 а имају и официра. Из ове фамилије је Милентије Поповић високи функционер после Другог светког рата.. Славе Јовањдан.
-Гогинци*. Оснивач рода био је Гога, који се доселио са Косова почетком XVIII века. Ово је највећа породица у Великом Крчимиру. То је стара патријахална породица али и са савременим схватањима.
*Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Велики Крчимир (Гаџин Хан) appeared first on Порекло.