Порекло становништва села Грашевци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ниже Влајковаца, на странама долине Грашевачке реке су растурене куће села Грашеваца. У међама села су: Виља рудина (986), Велика чука (905), Лазине (822), Пискавац, Ђурђев део.
Воде.
Сеоски потоци су: Симићки, Вељин и Вељи поток, а познатије воде су: Извор на Вашљивици и Извор "у вила". Становници се служе водом из три бунара и једне чесме.
Земље и шуме.
Поједини делови атара имају називе: Пржевина Голо брдо, Рупине, Церова, Бозољци, Грујићи, Раван, Голајевац – Голујевачко брдо, Лазине, Пасуљиште, Баре, Језеро, Коленац, Врбе, Коса, Јелов брег. На тим местима су куће, воћњаци, њиве и ливаде. Шуме и испаше су у Вилском, Кочинском, Слатинском потоку, на Рољивама, у Вељом осоју и на Чикеру.
Тип села.
Село је с растуреним кућама, али се ипак издвајају три засебне веће кућне групе у којима су куће нешто збијеније: Грујићи под Церовом; Симићи под Вељом рудином и на Ђурђевом делу, обе на десној и Црновршани под Црним врхом (1019), на левој страни долине Грашевачке реке.
Шест гробаља села Грашеваца су: на Црном врху, Бавану, Брду, Г олујевцу, Старом селу и код Старе суднице.
Историја села.
Село Грасовци записано је у Сопоћанском поменику.
Године 1837 имали су 29 кућа са 192 становника; 1874. године село Грашевци, забележено као Грашево имало је 48 кућа; 1921 — 75 домаћинстава са 599 чланова; 1948 – 103 домаћинства са 732 члана.
У Старом селу, над кућама Грујића и Обрадовића, нема никаквих остатака неког насеља Селиште, земљиште под ливадама, на десној страни долине Грашевачке реке (код воденице Живановића) је пуно неравнина и улегнућа-рупа од кућа и зграда. Овде је старије сеоско гробље у коме су укопани преци данашњих Ђорђевића. У близини је "самоковска" вада, јарак којим су рудари спроводили воду у самоков. На левој страни Грашевачке реке, управо према Селишту новопресечени пут из Бруса у Блажево на Копаонику иде преко "римског" гробља. У гробљу су мали, а дебели камени крстови на којима нема никаквих ознака. "У Рољиве", ниже кућа данашњих Ђорђевића и у Пржевини-Пржинцима или Симићима су два стара гробља. У овим гробљима на гробовима побивено је велико необрађено камење. На камењу, нигде никакве ознаке. Преко Пржевине прелази "Друм", стари пут у село Шошиће.
Порекло становништва.
Родови:
У доба општег кретања нашег народа током 17. века прешли су из села Блажева на Копаонику преци данашњих:
-Симића, Смиљковића, Станићи, Чалавејића (Миленковића), Црновршана и Чолића (40 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан), они су од Блажеваца. Њихови крвни сродници су у селу Стублу у Александровачкој Жупи.
Педесетак година после Блажеваца у селу су се настанили преци данашњих:
-Грујића, Живановића, Крушића (Миленковића) и Лукића (17 кућа, Св. Архангел) из племена Мораче. У Жиљцима имају сроднике Петровиће.
Око пола века од досељења Морачана у селу се настањује предак:
-Марковића (6 кућа, Св. Никола). Сеоски ага преселио је њиховог претка из Дртеваца (у селу Дренови) код Бруса, од Мечкара "Никољчана".
После 1850. године у село је дошао:
-Кулиза —Марковић (1 кућа, Св. Мина–Мрата и Св. Архангел). Он је од Кулиза – Максића из Криве Реке на Копаонику.
После рата 1914/ 18. године у селу се настанили:
-Прибановићи (1 кућа, Св. ап. Тома) из Јелакца јошаничког, од Прибановића.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Грашевци (Брус) appeared first on Порекло.