Порекло становништва села Мала Грабовница, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је источно од Кобиља. Села раздваја само пут из Бруса у Александровац. Куће села Мале Грабовнице су на странама Митровачког брда и Стевовићког брда, као и у Кочинском пољу — долинској равни реке Расине, на левој страни, у присоју.
Ромско насеље је одвојено и на левој страни реке, поред пута Брус — Разбојна. У селу су настањена места: Ивезинац, Јелин шљивак, Радевац, Бељићка чука, Стевовићки поток, Кочонско поље, Человине.
Воде.
Река је Расина, а потоци су: Клисура, Радевачки и Бељићки поток. Познатије воде су: Стара вода у Стевовићима и Арсинац у Ивезићима. Пије се и вода с неколико бунара.
Земље и шуме.
Поједини делови у атару села називају се: Митровачко брдо, Шиндина колиба, Стевовићко брдо (702), Селиште, Пајин брег, Пајино присоје, Пајино осоје, Завоји, Арсине стране, Градиште (Гобеља).
Тип села.
Куће крај пута Брус–Александровац и пута у равни поред реке Расине су у низу. Насеље Рома је мала кућна група у којој су куће толико збијене да ни једна нема двориште. У другим деловима села кућне групе су наблизу. Гробље је на Стевовићком брду. Неке породице родова Ивезића, Николића и Стевовића копају се у гробљу места (варошице) Брус.
Године 1837. Мала Грабовница има 6 кућа са 13 ожењених и 25 неожењених; 1874 – 16 кућа; 1921 – 25 домаћинстава са 174 члана; 1948 – 56 домаћинстава са 335 чланова.
Старине у селу.
На Градишту (Гобељи) су незнатни остаци мањег утврђења зиданог каменом и опеком. У Горњим Митровићима једно место зову Шиндина колиба. Шинда, сродник Ивезића дошао је из Бозољина на Копаонику и настанио се у колиби. Касније прешао у Лесеновце у Александровачкој Жупи и стално се настанио. У Лесеновцима живе Шиндини потомци – Шиндићи. У старој црквини Св. Петки приликом рашчишћавања рушевина нађен је одломак надгборног споменика од белог мермера, као и мермерни котур с виновом лозом у ниском рељефу по ободу котура. Црквина је у огради од дасака и под кровом. Код црквине се купи сабор о Великом петку. Сабор је "глухи" сабор. На њему се не чује музика и све је тихо. Сабор се купи ради помена настрадалим кад су Турци из Кожетина изненада напали окупљене на сабору, побили и поклапи многе, а цркву запалили и порушили.
Порекло становништва.
Родови:
У Великој сеоби доселили су се:
-Милетићи (Војмиловићи – Стевовићи, Михаиловићи, Чеврљаковићи) од Милетића из Војмиловића у Плани, даљим пореклом Лопаћани из Лопата у Левој реци у Васојевићима. У селу су сами:
-Стевовићи (8 кућа, Св. Јован крститељ).
После Милетића у селу су се настанили:
-Ивезићи (6 кућа, Св. Архангел и Велика Госпођа), од Морачана из Бозољина.
За Ивезићима су дошли и настанили се:
-Митровићи (13 кућа, Св. Архангел), од Морачана, из села Кочина више Бруса.
Досељеници после 1900. године су:
-Здравићи (2 куће, Св. Никола и Јовањ дан), призети из Кобиља, ушли су у Стевовиће.
-Мечкари — Николићи (2 куће, Св. Никола зимски) су прешли из Дренове, један "на имање" Митровића, други "на имање" Ивезића.
Роме:
-Јовановиће (7 кућа, Св. Јован Крститељ) довелаје из Оџака (код Трстеника) општинска управа.
Најкасније у селу су се настанили (после рата 1914/18.):
-Јолдић (1 кућа, Св. Архангел), од Морачана из Брђана дошао је на мираз у Здравиће (1 кућа од горњих прешао је "на куповину").
-Пејић (1 кућа, Св. Алемпије и Ђурђиц), дошао је из Осредака.
-Радуловић (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан), прешао је из Ботуње.
-Смакић или Ђорђевић – Сирењар, дошао је из Малог Рибара.
-Алексић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и слава мираза Св. Архангел) из Шљивова у Александровачкој Жупи.
-Лазаревић Радуле , ковач (1 кућа, Св. сава) и:
-Максић Драгослав, ковач (1 кућа, Св. Мина-Мрата и Мали Св. Архангел). Дошли су из Криве Реке на Копаонику.
-Митић (1 кућа), мутавџија "врећар" дошао је у току рата 1941/45. из села Темске у Понишављу.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Мала Грабовница (Брус) appeared first on Порекло.