Порекло становништва села Тршановци (по књизи дословно пише: ТРОШАНОВЦИ, новије (погрешно) ТРШАНОВЦИ) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на странама брда Рапчевице (691м) и Трлине (615м), на левој (присојној) страни долине Расине. Земљишно подручје Трошановаца* захвата простор између Мале Грабовнице на северозападу, Дренове на југозападу, Лепенца на југоистоку. У међама села су: Градиште (Гобеља), Радевац, Божанац, Батласки рид, Бугарци, Вртешка.
Воде.
Река је Расина, а потоци су: Брђанац и Доњи поток. Воде имају називе: Стара вода (у Павличевићима), Исеновац (у Ковачевићима) и Извор у Старом селу. За пиће и осталу употребу становници се највише служе водом из двадесетак бунара.
Земље и шуме.
У селу су потеси: Чајир, "Под брегем" (брегом), Ограђа, Код Инђака, Блато. На наведеним местима су воћњаци, баште, њиве и ливаде.
Тип села.
Село је разбијено на веће и мање кућне групе појединих родова. Групе су на малом одстојању, а куће у њима су збијене. Настањена места се називају: Урошевићи, Батлане, Падине и Костинац. Гробље је испод Градишта (Гобеље) крај сеоског записа — старог храста.
Насеље Трошановци забележено је у Сопоћанском поменику.
Године 1833. има 18 кућа, 35 ожењених и 53 неожењених; 1844 – 31 кућу, а 295 становника; 1874 – 30 кућа; 1921 — 45 домаћинстава са 328 чланова; 1948 — 49 домаћинстава са 405 чланова.
Старине у селу.
На Дубу, "између две воде" недавно су откопани зидови од сукозида неке грађевине. Становници мисле да су зидови остаци неке цркве. На Караули, на кућама Урошевића, била је некад стражарницва с посадом. Извор Исеиновац одавно потпуно запуштен ниже куће Драгољуба Ковачевића зове се по "господару аги – Турчину" Исеину.
Порекло становништва.
Родови:
-Павличевићи, Живанчевићи, Ковачевићи, Јовановићи или Јовчиновићи "Прже", Станковићи, Цинцаревићи и Урошевићи (42 куће, Св. Мина–Мрата, Мали Св. Архангел и Св. Никола летњи, сеоска заветина) живели су у Трошановцима "много пре Карађорђа". Знају да су у време Карађорђевог устанка били избегли у село Медвеђу, па су се отуд после 3–4 године повратили у Трошановце, док су други остали и даље у Медвеђи. Потомци досељеника у Медвеђу су: Трошићи, Бајићи, Тарајићи, Кеље – Кељићи, и Веке – Векићи (више од 40 кућа). Трошићи у Жилинцима у Александровачкој Жупи доселили су се из Трошановаца.
У светоминце у Трошановцима ушли су призети:
-Јелићи (2 куће, Св. Јован Крститељ) из суседног Лепенца;
-Шљивић (1 кућа, ћурђиц) из Ботуње;
-Крчанин (1 кућа, Св. Никола), од Кршана из Доброљубаца у Александровачкој Жупи.
Сви призети су дошли после 1900. године.
*У тексту се село назива Трошановци, како у књизи пише.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Тршановци (Брус) appeared first on Порекло.