Порекло становништва села Лепенац, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Селоје у долини Расине. Највећи део селаје на левој (присојној) страни ове долине. Куће су на странама Сагратовице, Гњиле, Костинца, Јабуковца, Доброг дела, Парадског брда, Трновог брда и Мечкрског брда. Земљишно подручје Лепенца захвата простор између села Трошановаца на северозападу, Брђана на западу, Батота на југу и Дубаца на истоку. У међама села су: Велико брдо, Дрењачки поток, Барски поток, Немчев гроб, Пајин до, Саставци Липовске реке и Стрмачке реке, Игњатовац, Дебели склад, Самарни брег, Бећировац, Шљиварски поток, Жуте прлине, поток Димитринац.
Воде.
Река је Расина, а речице и потоци су: Речица, Мечкарски, Ракићевачки, Трошановачки, Костиначки, Лапчевићки, Планинићки, Чингелићки, Чукурански, Векин и Кућишни поток. Воде се називају: Јелићка вода, Чингелићки извор, Ристићки извор, Чукурански извор, Вода у Векинцу, Бубан, Кућишки извор, Извор код Бељика, Миленова вода, Манастирска чесма. Пије се вода с десетак бунара.
Земље и шуме.
Делови атара зову се: Бабе, Река, Кључ, Поље, Лазови, Каменара, Векинац, Росуље, Дубоке долине, Дубрава, Малоњина бара, Велике њиве, Бељуринац.
Тип села.
Село је разбијено на веће и мање кућне групе појединих родова и оне су наблизу. Поред пута Брус–Разбојна–Крушевац је друмски део села. Овде су: општинска судница, задружни дућан, једна кафана, две занатлијске радње. "Велико" гробље и према њему "Мало" су поред поменутог пута за Крушевац и у друмском делу села.
Историја села.
Лепенац код Бруса с манастиром забележен је у Пећком поменику, а и године 1645.
Године 1833. има 16 кућа c 31 ожењеним и 46 неожењених; 1874 – 55 кућа; 1891 — 110 пореских глава; 1921 – 82 домаћинства са 626 чланова; 1948 — 126 домаћинстава са 981 чланом.
Старине у селу.
На Лазинамаје манастир, храм посвећен архиђ. Стефану. Има предање да је манастир у Лепенцу градио Стеван, син кнеза Лазара. Ниже манастираје извор хладне воде, док је други извор, опет хладне воде, код зграде основне школе и општине. Ова два извора су две манастирске воде. На Расини траје и данас воденица, кажу из оног времена кад је грађен манастир Св. Стефана. У Кућишту живели су преци данашњих Чукурана. На месту "Код Цера" је старо "латинско" гробље.
Порекло становништва.
Родови:
-Јелићи (5 кућа, Св. Јован зимски и летњи). На Гњили су старинци.
Остали родови су досељени.
-Мечкари и Ракићевићи (15 кућа) су из Мечкара, засеока Црној Глави у Јошаничкој Бањи. Отуд је дошао предак Танаско Милосављевић — Мечкар.
-Црноглавци – Филимоновићи (5 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана), од Црноглаваца из Црне Главе.
-Парађани (8 кућа, Св. Петка), су од петковчана из Параде на Копаонику.
-Гмиовићи (9 кућа, Св. Архангел и велика Госпођа) су повратници из Левча. Тамо су избегли у време Карађорђевог војевања. Старином су од племена Мораче.
-Чукурани – Чукурановићи (10 кућа, Св. Мина). Пореклом су Цинцари из Солуна. Презиме, надимак је по гостионици Чукуркану у Солуну. Они су Чукурканлије. Из Чукуркана су Чукурканлије у Будиму давно изумрли, и у Београду. Чукурани у Лепенцу биће од Чукурканлија који су се из Будима спустили у Београд, па отуд преко Крушевца дошли у Лепенац.
-Лапчевићи и Радмановићи (16 кућа, Св. Никола). Они су од Лапчевића из Рокца, а старином су од племена Куча,
-Планиничићи (6 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Планинице на Копаонику.
-Фртунићи — Јеремићи (8 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан), су са Косова. У Кучима дошли су у Скочну, селу на вучитрнском Косову, а отуд овамо. У Вучитрну су њихови сродници Фртунићи.
-Чингели – Димитријевићи (4 куће, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан) су од Ченгелића – Марковића из засеока Пупавна у Плани.
-Ристићи (4 куће, Митров дан и Св. прор. Јеремија). Су од Савића су из Батота.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Лепенац (Брус) appeared first on Порекло.