Порекло становништва села Црна Глава (и засеоци Ђорђевићи, Мечкари и Долови), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
ЦРНА ГЛАВА
Црна Глава је под брдом Баурином чуком (1478 м) (Напомена: На карти "Борина чука“) и на десној страни долине Гобелске реке. Брда су: Шакламан, Јенско брдо Богавчева чука, Црни вр', Мали вр“, Осредак, Каменска чука, Богова стена, Ружина стена.
Воде.
Речице и потоци су: Гобељска река, Пранички, Доловачки, Велики, Студенички и Кривачки — Клопачки поток. Воде имају називе: Попов извор, Петров извор и Извор у Свинова; на карти "Свиновица".
Земље и шуме.
Поједина места у атару села зову се: Мишак, Стружнице, Баре, Веља раван, Гавежница, Старо село, Гњилача, Плошта, Кривак, Милијевац, Ведрица, Чисто брдо, Гарине, Јабуковишта, Ивова глава, Доштице, Широки до, Дудин до, Петакалиште, Горње стране, Остри крш. Бачије су на Мркони (1.105 м), Великој стени, Манитом лазу и "На Пољана".
Име селу.
Име селу Црна Глава дали су стари досељеници из села Црноглава код Стоца у Херцеговини. Године 1912. Црна Глава спадала је у Кнежину Јошаницу и нахију новопазарску.
Године 1891. Црна Глава са засеоком Мечкарима има 86 пореских глава; 1921. у Црној Глави пописано је 21 домаћинство е 239 чланова; 1948 – 48 домаћинстава с 513 чланова.
Старине.
У месту Шакламану виде се неравнине, већа и мања улегнућа; "рупе" на местима некадашњих кућа и зграда. Зна се да су у Шакламану дуги низ година живели неки Шакламани и да су се одавде одселили у Власину.
Порекло становништва.
Родови:
Пре Велике сеобе из Црноглава код Стоца дошаоје неки Живко са сином Тривуном. Настанили су се у месту – данашњем Старом селу. Доцније њихови потомци из Старог села изместили су се с кућама у данашње место. Од Живка и Тривуна су данашњи:
- Црноглавци, познатији по презименима:
-Тривуновићи, Вукосављевићи, Јосијевићи, Матићи, Максимовићи, Дишићи (29 кућа, С. Арханђео у новембру; Јоаким и Ана и Мала Св. Ана).
-Ђорђевићи (1 кућа, Св. ап. и евг. Лука и Марков дан), од Ђорђевића, из засеока истог имена дошао је "на масу" Црноглаваца.
Заселак ЂОРЂЕВИЋИ
Куће овог малог засеока су под Коњским брдом.
У засеоку су Ђорђевићки поток и Извор у Ђорђевићима.
Њиве и ливаде су ниже кућа, а више кућа у потесу Ђорђевићима је засеочка утрина. Бачије су на Каменитој глави. Гробље је не Коњском брду.
Порекло становништва.
Оснивачи засеока су:
-Ђорђевићи (13 кућа, Св. ев. Лука и Марков дан). Доселили су се у време Устанка (1804) од Новог Пазара.
Заселак МЕЧКАРИ
Заселак је под брдом Самим дубом, високо на левој страни долине реке Јошанице.
Пије се само вода с извора.
Потеси имају ове називе: Мартин брег, Луке Дојчевина, Чубрина локва. Гроље је на месту Караџе.
Име засеоку везују за познату причу о двојици ловаца у лову на медведа. Године 1891.
Мечкари c Црном главом имали су 86 пореских глава, а по попису од 1921. заселак Мечкари имао је 12 домаћинстава с 97 чланова.
У гробљу засеока виде се трагови темеља некадашње црквице.
Порекло становништва.
Родови:
-Мечкари: Милојевићи, Атанасковићи, Лазићи (4 куће, Св. Никола зимњи и Св. Агатоник, 22. августа), потомци су браће "чувених" ловаца Радоње и Радивоја, старих досељеника из засеока Лачно(ј)евића у Бадњу, на копаоничком подручју слива Ибра. Најдаљом старином су од племена Куча. Мечкари су се много селили и на разне стране. Од исељених Мечкара су: Милојевићи-Лачневци y Војмиловићима у Плани; у Александровцу; Милосављевићи у Лепенцу; Мечкари-Ристићи и др. у Батотама.
У Мечкаре су ушли:
-Прибановићи и:
-Весићи (3 куће, слава земље Св. Никола зимњи), од Прибановића из Јелакца, "на мечкарско" (имање).
-Радуловић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и "слава мираза" Св. Никола), прешао је из Јелакца.
-Пигарићи (1 кућа, Св. Архангео, Јоаким и Ана и Мала Св. Ана), су од Црноглаваца из Црне Главе.
-Гвозденовић (1 кућа, Св. Никола), нови досељеник "од Пазара" (Новог Пазара), призетио се у мечкарску кућу.
Заселак ДОЛОВИ
Мали заселак (има 3 куће) је у Доловачком потоку.
Њиве и ливаде су око кућа.
Свакако због близине Доловчани сахрањују у гробљу суседног села Раковца.
Порекло становништва.
Родови: У засеоку су само:
-Јаковљевићи (3 куће). Прешли су из Црне Главе средином прошлог века (XIX). Један су род са Црноглавцима.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Црна Глава (Рашка) appeared first on Порекло.