Порекло становништва села Рудница и засеока Карадак*, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село и његов заселак захватају земљишно подручје између Ибра на западу и југу; Мура и Новог Села на истоку; Горњих Казновића и Ројчића на северу, с кућама на странама долине Рудничке реке под Боровником (636м).
Воде.
Река је Ибар, а потоци: Кукањица и Бели поток. Два извора имају имена: Коминуша и Извор у Запољу. За пиће и осталу употребу користи се вода из пет бунара.
Земље и шуме.
Делови атара имају називе: Попово поље, Мало поље, Каранске луке, Градина, Старо лојзе, Виријевићи, Баре, Виноградина и Присојник. Бачије су на репуху — "Репушком Копаонику".
Тип села.
Постоји подела села на крајеве: Рудница је крај око цркве и школе, а Горња Рудница је на Рудничком брду. Заселак Карадаг је засебно насеље, око 2 километра удаљено од најближе куће у селу. У Рудници су: Народна основна школа, Судница општине рудничке, Задружни дом, две механе, сеоска црква поред пута и железничке пруге Рашка–Косовска Митровица. Четири гробља су: у засеоку Карадагу, у Коловнику у Горњој Рудници, у крају Рудници и Краговачко гробље више сеоске цркве.
Име селу.
Име селу је изведено од руда. Римљани су знали за рудно богатство Боровика и дуго времена су га искоришћавали.
Историјат села.
Село Рудница и Долња Рудница забележена су у повељи цара Стефана Уроцш од 1363.године У истој повељи је записано село Попово Поље Кијевца. Године 1812. село Рудница и Попово Поље спадала су у кнежину Горњи Ибар и Нахију новопазарску.
Године 1874. Попово Поље је имало 11 кућа,а Рудница 25 кућа. У попису од 1948. године у Рудници су 37 домаћинства,с 251 чланом, а у Карадагу 22 домаћинства са 145 чланова.
Старине у селу.
У селу су знатни и разни остаци рударских радова из античког доба и из средњег века. На Градини, између Рудничке реке и потока Кукањице стоје рушевине замка Кукања, властелина Обрада Драгосалића. Сеоска црква Св. Петка је обновљена на старој црквини Св. Петки, пред рат 1941/45. У Карадагу и Каранским лукама су два "латинска" гроблш„ Гробови y гробљима су обележени великим необрађеним блоковима стена. Савина вода "уврх Боровика, света и лековита вода", зове се по Св. Сави.
Порекло становништва.
Родови.
-Јоксићи - Анђелковићи (5 кућа, Св Никола);
-Игровићи (З куће, Св. Јован) у Горњој Рудници и;
-Пејићи (6 кућа, Св. Никола), потомци Пеја, кириџије у Рудници, издају се за старинце.
До 1750. у селу су се настанили:
-Савковићи и Цвејовићи (10 кућа, Митров дан и Св. Ћирило, 14. фебруара, јесењи и летњи) и:
-Бошковићи (6 кућа, Св. Никола), довео је "од Сарајева" кириџија Пеја и населио их поред себе.
-Карановићи и Јаковљевићи (10 кућа, Св. Алимпије Столпник) су пореклом од Дукађина у Метохији.
-Бијанићи и Виријевићи (17 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Св. пр. Илија) су у Карадагу. Њихови преци су се доселили из Војмислића у Ибарском Колашину.
Око средине 18. века доселили су се:
-Попадићи, раније Поповићи (2 кућа, Св. Симеон Мироточиви) од "симонштака" из Курића.
-Трикоши – Трикошани (3 куће, Мратин дан и Св. Арханђео летњи, 13. јула) су дошли из засеока Трикоса (ном. Трикосе) у кметији Добрави.
После пуног века доселили су се:
-Коминци (3 кућа, Ђурђевдан) из Комина у Рашкој (област). Старином су од племена Дробњака.
-Степановић и Томовић (3 куће, Св. Арханђео, у новембру и Св. Арханђео 13. јула) доселили су се из Ибарског Колашина, а старином су од племена Мораче.
-Краговић (1 кућа, Арханђелов дан, у новембру и Велика Госпојина) је од Краговића из Мура.
После 1900. године доселио се:
-Марковић (1 кућа, Тодорова субота – "Тодорица") прешао је из засеока Гувништа.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, села Рудница и Карадак (Рашка) appeared first on Порекло.