Порекло становништва села Паралово, општина Гњилане - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је по брдима и косама с обеју страна Брасаљске Реке и то од њеног извора до Оџовит Махале села Брасаљца. Већим делом је на десној страни реке.
Воде.
Воду за пиће добија из извора, чесама и бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве и шуму: Вучак, Гологлавица и Скубеш.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Дели се у 4 махале: Горњу, Перинску, Јакочеву и Петковску. У последње три махале носе назив по најјачим родовима у њима. У свакој махали живе по два, три или више родова. Куће су груписане по родовима, тако да су и махале разбијеног типа. Пружање села у дужини износи око 4 км.
Старине у селу.
У сеоском атару има две порушене цркве, једна код кућа рода Стаменковаца и једна код кућа рода Мачкароваца.
Порекло становништва.
Село је старо, али сем два рода непознатог порекла у њему нема старинаца; становништво се у њему смењивало.
У Горњој Мали живе родови:
-Дибоковци (7 к.,св.Никола). Старина им је у Нишином Колу (махала у Маревцу). Одатле су пресељени у Грбеш (Маревце), а пре 170 година избегли испред Арбанаса и у Паралову настањени као чифчије.
-Младеновци (6 к., св. Игњат); досељени из Алаша (Косово) после Дибоковаца.
-Копиљаци (2 к., св. Петка); пресељени из Драголисице (Маревце) пре 70 год.
-Вучини (2 к., св. Никола и св. Арханђео); непознатог порекла. Св. Арханђела су примили као заветину, пошто су пронашли једно од своје изгубљене деце.
-Цекићи (3 к., св. Лука); пресељени из драголисице (Маревце) од арбанашког зулума пре 70 година.
У Перннској махали:
-Живинци (4 и., св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова, одакле су отсељени у северну Србију. У Парлово досељени пре 170 г.
-Стаменковци (7 к., св. Никола); досељени од Ђаковице пре 170 година. До пре 110 година су живели v Горњој Махали.
-Перићи (5 к., св. Никола); досељени из Житорађа (Пољаница) пре 200 година. Живели су мало у Прековцу.
-Дошљаци (6 к., св. Арханђео); досељени из Буковице код Јањева пре 120 година.
-Штрбићи (7 к.,св. Никола); пресељени из Грађеника из истоименог рода пре 120 година. Ускоро по досељењу једна кућа овог рода је прешла у ислам, па је женидбеним везама са Арбанасима поарбанашена.
У Јакочевој Махали:
-Коњувца (5 K.,), од фиса Тсача, арбанашкн мухаџирски род, досељен 1878 год. из Коњуве (Јабланица).
-Жеглиговић и (2 и., св. Ђорђе Алимпије); досељени из Сливова (Косово) пре 120 година: по презимену као да су из жеглиговско–кумановског краја.
-Симићи (1 к., св. Петка), непознатог порекла.
-Јакочеви (7 к., св. Арханђео); досељени од Криве Паланке пре 120 година.
У Петковској Махали:
-Милошеви (3 к., св. Никола) досељени пре 200 годинаиз Житорађа (Пољаница) као чнфчије.
-Петковци (5 к., св. Никола); досељени из Зебинца пре 110 година.
-Мечкари или Ћурчићи (1 K., св. Никола); досељени пре 140 година из Зебинца, од рода Ћурчнћи. Даља старина као код рода Ћурчића у Зебиицу.
-Мечкаровци (2 к., св. Петка); пресељени пре 120 година из Видине (Маревце) да не би прешли у ислам, на што су их терали Арбанаси. Њихову претку су Арбанаси и девојку давали само да се „потурчи“.
-Драгодела (3 к.) су арбанашки мухаџирски род од фиса Сопа, досељени 1878 год. из Драгог Дела (Топлица).
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Паралово (Гњилане) appeared first on Порекло.