Порекло становништва села Копривница, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Већи део села је на Рупишком Потоку, а мањи део поред Костадиначког Потока, на његовој левој страни.
Воде.
Воду за пиће добија из бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Шитак, Гурина (Каменик), Прони Maл (Велики Поток); за шуму: Чукланица.
Тип села.
Село се дели у Маал Eпp (Горњу Махалу) поред Костадиначког Потока, и Маал Поштр (Доњу Махалу) на Рупишком Потоку. Куће у махалама су груписане. Удаљења између ове две махале је око 300 метара.
Старине у селу.
На месту Шитак су развалине неког старог града. У близини града је порушена српска црква и напуштено српско гробље.
Постанак села.
Арбанаси су пре 150 година у селу затекли Србе који су се ускоро потом почели расељавати (Чолаци или Ћорпетровци у Стрелци и Мочару исељени из Копривнице пре 140 година).
Срба је у Копривници било и до пре 80 година (види Пешине и Копривничане у Каменици и Јанковце у Доњој Шипашници).
Изузев циганске куће, село је од досељења Арбанаса расло само прираштајем.
Порекло становништва.
Родови:
-Браовић (34 к.);
-Ибровић (17 к.) и:
-Бећировић (12 к..), од фиса Круе Зи, братства Мурине. Досељени су као три куће истога рода пре 150 година из Северне Албаније.
Родови муслиманских Цигана-Рома:
-Јашарови (3 к.);
-Рамини (2к.);
-Мемишови (1 к.);
-Куртини (2 к.);
-Ценини (2 к.);
-Асанови (1 к.);
-Реџини (1 к.);
-Агушови (2 к.), и:
- Шерифови (1 к.). Неки су досељени пре 45, а неки пре 55 година на Прешевске Моравице. Станују под кирију по арбанашким кућама, а живе од обрађивања арбанашке земље као наполичари.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Копривница (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.