Порекло становништва села Десивојце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је северозападно од Лајчића, а пружа се појасасто широм целе долине Десивојске Реке. Куће су на различитим положајима: на брдима, косама и у долинама потока и саме реке.
Воде.
Воду за пиће добија се из извора а неколико кућа има бунаре. Из реке воду пију само оне куће које су у „глави реке“.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве и шуму: Камен, Горун, Рамни Деј, Остри Деј.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: Исљамовић, Фератовић, Буњак и Сурдул. Називи махала су по старијим родовима. Куће у махалама различито разбацане у групице. Удаљења између појединих група кућа су 5-15 минута хода.
Старине у селу.
На месту Киша (Црква) су 1929. године откопане зидине затрпане цркве, поред које се још распознаје старо гробље.
Порекло становништва.
Арбанаси су при досељавању затекли село у коме су живели Срби, који су се потом почели расељавати. У многим селима Пољанице има Срба досељеника из овог села који су се иселили по досељењу Арбанаса. И у криворечким селима има Срба пореклом из овог села и то исељених по досељењу Арбанаса (Здравковци у Кололечу и Јанковци у Доњој Шипашници). Од досељења Арбанаса село је расло прираштајем и досељавањем. Године 1878. се у селу настанило и неколико кућа Арбанаса мухаџира.
Родови:
-Шкодрићи, 35 кућа (Исљамовић, 23 куће, и Фератовић 12 к.), су од фиса Краснића. Старином су из Скадарске Малесије, од „Шкодре“ (отуда и презиме Шкодрићи), одакле су прво прешли у Ђаковичку Малесију, потом у Бинач (Горња Морава), затим у криворечко село Одановце, па најзад у Десивојце пре 170 година.
-Буњак (22 к.), Од фиса Краснића; досељени из Ђаковичке Малесије одмах за Шкодрићима.
-Сурдул (5 к.), су од фиса Краснића; досељени после Буњака из Сурдуле (Лаб), по чему им је дато и презиме. даља старина у Малесији.
-Бајре (4 к.), су од фиса Хота; досељени 1878. године из Барја (Пољаница) као мухаџирн.
-Драгобужда (3 к.), су од фнса Гаша; мухаџнри из Драгобужде (Пољаница).
-Рафуна (2 к.), су од фиса Гаша; мухаџири из Рафуне (Јабланица).
-Гргуровц (4 к.), су од фнса Сопа; мухаџнрн из Гргуровца (Јабланица).
-Opyглица (3 к.), су од фиса Тсача; мухаџири из Оруглице (Пољаница).
За време бугарске окупације, 1917. године исељене су у Турску 4 арбанашке мухаџирске куће, а 1928. године су се у Албанију иселиле 2 куће од Шкодрића.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Десивојце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.