Порекло становништва села Маскова, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Маскова заузима простор у виду троугла. Има скоро природне границе према суседним селима. Тако је село од Кушића одвојено Масковачком реком (потоком) са југа - висовима Кадијине стене и Чемернице (према Штиткову и Трудову), а према западу граница иде преко преседлине Анатеме, између Чемернице и Мучња, а онда се спушта Страгачинским потоком до Миланџе, остављајући с друге стране линије: Пресеку, Брезову и крајњи део Опаљеника (Страгачину).
Школство.
Од 1937. године Маскова добија четвороразредну школу, најпре y приватној кући y Дабовићима да би после ослобођења Масковци изградили посебну зграду за школу. По завршетку четири разреда деца су одлазила у више разреде на Кушиће. А, до те 1937. године деца из овог села су школована у Миланџи (до 1928), а касније на Кушићима.
Комуникације.
Маскова је повезана колским путевима за Кушиће и Јаворски пут, а теже да изграде пут који води долином реке Грабовице.
Занимање становништва.
Становници овог села се баве гајењем ратарских култура: овса, пшенице, ражи и, ређе, кукуруза; гајењем воћа, поготову шљива пожегача и јабука будимки; као и сточарством. Можда је ово последње најинтересантнији посао од кога становници овог села добијају приходе, који им омогућавају набавку индустријских производа и оних ратарских култура које овде не успевају или их нема y довољној мери.
Сточари овог села немају своје колибе, јер су им куће близу пашњачких површина.
Воденице.
Од воденица, све су скоро редовничке и изграђене су на Масковачкој реци (потоку) која протиче испод села, или на Страгачинском потоку - за становнике Страгачине (Бошњаке, Стефановиће и Плавшиће). Раде следеће редовничке воденице на Масковачкој реци: Мишовића воденица, две Дабовића воденице, Зарића, Цветковића воденица, Радоњића воденице (3) и заједничка, Томића воденица са Видаковићима, y Кушићима. На Страгачинском потоку су: Ремовића и Плавшића воденице.
Име селу.
Маскова је добила име по ковању гвожђа. Име говори да је на подручју овог села било гвоздене руде, а ископавања су показала где су нађени казани за топљење руде испод планине Чемернице и да су ту постојали рудници и топионица.
Миграције.
У одсељавању, нарочито између два рата, становници своју пажњу су усмерили на Моравску котлину, посебно на село Мршинце и Слатину, као што су то чинили Кушићани и Равногорци.
Порекло становништва по засеоцима.
Подјавор
Овај засеок се налази испод Кадијине стене и Чемернице, на путу од Јаворског пута преко Укоченице, Зечког поља, Кадијине стене према Штиткову.
-Кувекаловићи - Гагуле, 5 к., славе Врачеве, воде порекло и од истог су претка са Мирковићима (у Пресеци) и Рудаковићима и Петровићима, у Сивчини. Имају надимак Гагуле. Три куће Гагулића су у средини засеока, а две куће су даље y Радомилу. Један је дошао из Пресеке, из исте фамилије, а други је од ових Кувекаловића. Има их одсељених у: Слатини, (пре рата), Чачку (4), Ариљу, Новом Саду (2) и Београду (2). Раније су Гагуле биле одсељене y Горњу Коњушу у Топлици.
-Зечевићи, 6 к. (Никољдан), имају надимак Кречари, јер се баве печењем креча. Воде порекло од Мијамановића, у Васојевићима. Има их y Лијевој Ријеци и Доњим Васојевићима. Данас их има у: Краљеву (2), Чачку (2), Гучи и двојица су у Француској. Зечевићи под Јавором нису y сродству са Зечевићима y Кушићима, у долини Зечког потока.
-Лазаревићи, 2 K. (Никољдан), имају надимак Скандале. Од Сјенице су дошли: Лазаревићи (7), Илићи (6), Лукићи (11) и Поповићи (6), истог су порекла - један су род и сви славе Светог Николу. У село Жупањац (шумадијска Колубара) доселили су се од Сјенице. Лазаревићи y Накучанима су пореклом од Сјенице и зато се зову "Арнаути". Не зна се тачно да ли су ови Лазаревићи у сродству са Лазаревићима у Маскови. У последње време Лазаревићи су се одселили у: Београд, Чачак и Ивањицу.
-Мишовићи, 2 к. (Никољдан), ретка је фамилија. Сви су изгледи да су досељеници, а они себе сматрају староседеоцима. Има их данас y Ивањици (З) породице.
Маскова
Овај засеок је највећи и заузима средишњи део села. У њему живе следеће фамилије:
-Дабовићи, 9 K. (Никољдан). Истог су рода са Дабовићима у суседној Пресеци. Његови становници сматрају да су пореклом од Васојевића. Има их данас одсељених у: Чачку (4), Ивањици (7), Крагујевцу (З), Мршинцима (2) и Немачкој. У Дабовиће је дошао:
-Цукавац из Клекове који слави Аранђеловдан. Од овог Цукавца сада има одсељених: у Новом Пазару, Ивањици и Кушићима.
-Зарићи, 4 к. - славе Никољдан, били су раније бројнија фамилија y овом селу. Одселили су се у: Ивањицу (З), Чачак (2), Мршинце (2), а има их и у: Ариљу, Шапцу, Котражи и Аустрији.
-Цветковићи, 10 к., такође славе Никољдан. Раније су се одселили - привенчали двојица у Сивчини, а сада их има у: Равној Гори (Јаворској, 2), Ивањици (7), Београду (5), Такову (4), Мршинцима, Кукићима, Чачку (4), Младеновцу (2) и Ужицу.
-Радоњићи, 8 K. и Радоњићи-Тошићи, З к., славе Јовањдан. Воде порекло од Васојевића. После рата многи су се одселили и данас живе у: Београду (4), Чачку (2), Мршинцима (2), Коњевићима (2) и Ивањици (7).
Фамилија које више нема y Маскови је:
-Ђокићи - из те фамилије један је одсељен у Сивчину, у засеок Планиницу. Један од ових Ђокића је у Бору.
Страгачина
Страгачина је засеок Маскове одвојена од осталог села Страгачинским потоком, а од Стрменице (Опаљеника) и Брезове такође потоком. У овом засеоку живе следеће фамилије:
-Плавшићи, 6 к. (Стевањдан), доселили су се и воде порекло од Ковачевића, односно Мијамановића, а y роду су са Ружичићима и Ракићима. Данас Плавшића из Маскове има насељених у: Чачку, Мршинцима (2), Мрчајевцима, Заблаћу, Кукићима, чачанској Лозници и Аустралији (од оних из Мрчајеваца).
-Стефановићи, 4 K. (Стевањдан), не знају за своје порекло. Највероватније да су дошли из лимске долине, а да су се тамо доселили из Дробњака. Данас их има одсељених из Маскове у: Чачак (2), Београд (7), Жаочане, Ивањицу (5) и Нови Сад.
-Бошњаковићи - Бошњаци, 2 K. (Стевањдан). Истог су рода са Бошњаковићима у Кривој Реци M Мачкату (у златиборском крају)? Прво су се населили на Анатеми, преседлини између Чемернице и Мучња, а онда су једни сишли у Маскову, а други су се настанили у Брезови и променили су презиме y Стамболићи. Од ових Бошњака - Стамболића је Петар Стамболић (он је y "Чачанском гласу", 1933. године, написао чланак, репортажу, са потписом Симо Бошњак). Бошњаци су пореклом Дробњаци испод Дурмитора, а на Анатему, односно Маскову и y Брезову дошли су из села Правошеве са Златара. Одсељени су Бошњаковићи у: Ивањицу (З), Чачак (2), Брезову (2) и Београд.
-Несторовићи, 6 K. (ЂурЂевдан), имају надимак Мачке. Воде порекло од Дробњака. Има их раније одсељених y Топлицу, после 1878. године. У новије време одселили су се y Крагујевац (4), Краљево (2), Београд (5), Вапу код Чачка (З), Брезову (засеок Јаше), Мршинце M Кушиће. У Несторовиће се уселио један:
-Стефановић из истог засеока.
-Ремовићи, З K. (Ђурђевдан), воде порекло од Чакаревића који су досељени из Штиткова. Има их данас у Јасенови. За последњих двадесет година највише Ремовића одсељено је у: Чачак (4), Ивањицу (7), Крагујевац (З), Мршинце (2), Београд (3), Жаочане код Чачка и Немачку.
Заветина становника Маскове су Прве Тројице.
ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Маскова (Ивањица) appeared first on Порекло.