Порекло становништва села Горње Карачево, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на Карачевској Реци, при њеном изласку из планине. Кроз село протиче Прони (Поток).
Воде.
Воду за пиће добија из извора и бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Река, Прони (Поток), Кртинца; за шуму: Лепо Дрво, Чар.
Тип села.
Изузев мухаџирске н новије српске досељеничке куће село је збијеног типа. Тај главни део села се дели на пет махала: Велијовит, Гегић, Ајдукут, Туша и Ђердан. Називи махала су по арбанашким родовима у њима. Мухаџирске куће су североисточно а српске иасељеиичке куће су југозападно од села. Удаљења између њих и главног дела села су око 15 минута хода.
Порекло становништва.
Арбанаси су при досељивању затекли село као чифлук у коме су живели Срби као чифчије. Чифлук је био својина Турака Новобрђана, од којих су га они купили. Срби су се потом иселили из села.
Родови:
-Велиовит (29 к.), су од фиса Кастрата. Старином су из Малесије, а овде досељени из Љуме пре 170 година.
-Гегић (11 к.), су од фиса Кастрата; досељени за Велиовитима.
-Ајдук (18 к.);
-Туша (8 к.), и:
-Ђердан (13 к.), су од фиса Кастрата; досељени као „три брата“ после Гегића, по позиву.
-Добрејанц (З к.), ад фиса Краснића: досељени 1878. године, као мухаџири из Добрејанца (Пољаница).
Срба колониста има 7 кућа и све су досељене из Пољанице.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Горње Карачево (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.