Порекло становништва села Доње Карачево, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на Карачевској Реци.
Воде.
Воду за пиће добија из извора и бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Кодра, Троња (Кућиште), Ликеј (Језеро); за шуму: Прони Мал (Велики Поток), Река Чарит (Царска Река).
Тип села.
Главни део села је збијеног типа. Махала Сурдул је југоисточно од села за 10 минута хода, а мукаџирске куће су на југу од села за 15 минута хода. И у овим одвојеним махалама куће су груписане. Главни се део села дели на четири махале: Фан(д)ић, Фазлијовић, Кека и Љумњан. Називи су им по родовима у њима.
Порекло становништва и старине у селу.
Арбанаси су при досељивању затекли село у коме су живели Срби који су се после тога раселили. Село је тад било на садашњем месту. На месту Троња (Кућиште) кажу да се познају трагови неког ранијег насеља, али се о њему не зна ништа. Од првог досељења Арбанаса село је расло прираштајем и досељавањем. Године 1878. године су се у селу настанили и мухаџири.
Родови:
-Фандић (6 к.), су од фиса Тсача. Досељени су из области Фанде у Северној Албанији. По досељењу су нешто млађи од Велијовита у Горњем Карачеву.
-Фазлијовит (13 к.), су од фиса Тсача; досељени за Фандићима из истог краја.
-Љумњан (9 к.), су од фиса Тсача; досељени за Фазлијовићима из Љуме. Даља старина као код Фазлијовића и Фандића.
-Кека (9 к.), су од фиса Тсача; досељени из Топојане у Љуми после Љумњана.
-Cурдул (5 к.), су од фиса Краснића; досељени са Сурдулнма из Десивојца.
-Добрејанц (2 к.), од фиса Краснића: досељени 1878. године као мухаџири из Добрејанца (Пољаница).
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Доње Карачево (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.