Порекло становништва села Шетоње, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава, Хомоље, Звижд“ (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла, Златан Стевић

The post Порекло презимена, Шетоње (Петровац на Млави) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Брасаљце, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долинама речица и потока с леве стране Брасаљске Реке, од Гламе до Каља ја.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама, извора, а и из бунара, које има свака кућа.

Земље и шуме.

Топографски  називи за њиве: Барица, Рибник, Прасишта, Билача, Буква, Шашивар; за шуму: Кулин, Старо Понеш.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у 5 махала: Меир, Глама, Маала Џамиес (Џамијска Махала), Ђосовит и Оџовит. У неким махалама куће нису груписане.

Старине у селу.

Код Оџовит Махале је „Каљаја“, град у рушевинама. Од порушених цркава једна је у Барици, а друга на месту Шашивар.

Порекло становништва.

Сада у селу живе само Арбанаси. Кажу да им преци нису затекли село. Међутим Џвргићи у Кременати су исељени из овог села пре 120 година. Арбанаси су најпре (пре око 180 година) населили на месту Босотинце, северно од села Куретншта, па се ускоро преселили на садашња места, која су била под лугом.

Родови:

-Суљић (17 к.), Куртић (24 к.), од фиса Тсача, братства Жерњана: досељени из Северне Албаније пре 180 година. За њима су из истог фиса и братства досељени по позиву:

-Мујић (38 к.), Ровинац (6 к.), Капсамун (5 к.), Пекић (14 к.) и Рућовит (25 к.). У ислам су прешли по досељењу,  али су задуго били криптокатолици, неки чак и до 1910. год. Са последњим родовима се доселио и род:

-Гобељар (5 к.). од фиса Краснића.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878 год:

-Бучмет (4 к.), из Бучумета (Јабланица) н:

-Коњувна (2 к.), из Коњуве (Јабланица); оба рода су од фиса Тсача.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Брасаљце (Гњилане) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Стража, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на брдима и њиховим странама између стражачке Гламе и Дугог Дола.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и чесама. Бунара има три.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Врачевац, Космата, Кућиште, Скоруша, Широки Лаз, Леска; за шуме Царев Забеја,  Корија и  Манастир.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у пет махала чији су називи по родовима који у њима живе. Удаљења између махала су око 1 км. Куће у махалама су груписане.

Старине и постанак села.

На месту „Манастир“ налази се порушена црква св. Николе.

По предању село је старо, али је за неког „бозгунлука" (буне) уништено и становништво се разбегло. После се вратила три брати и подигли три куће на средини данашњег села, у долини Стражачке Реке. По намножењу кућа почеле су се стварати махале по брдима.

Порекло становништва.

Када су пре 170 година дошли досељеници из Сиринића село је имало око 12 кућа. Сада у селу живе само Срби.

Родови:

-Ридарци (15 к.), Падинци (24 к.), Петроци и Девановци (7 к.). Сви славе св. Николу и сви су старинци.

-Сиринићани (1 к., раније славили св. Јована, па доцније примили св. Николу као и остали родови у селу).  Досељени су из Сиринића пре 150 година.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Стража (Гњилане) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Зебинце, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на обема странама Зебиначке Реке (доцније Криве Реке) на местима Долина, Слатина и Ђурине Падине.

Воде.

Воду за пиће се добија из извора и чесме.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Царев Забеја, Којиловица, Вуча Рупа, Куртино Поље; за шуму: Царев Забеја, Вуча Рупа н Манута.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у 5 махала: Горњу (на западу), Доњу (на истоку), Долину (на северу), Слатину (још северније) и Ђурине Падине (на средини села). Удаљења између махала су 200–500 м. Куће у махалама су груписане.

Порекло становништва.

Када су пре 200 година дошли најстарији досељеници, у селу је живео род Попови, који се доцније затро. Село је доцније расло досељавањем и прираштајем. Сада у селу живе само Срби.

Родови:

-Бугари или Корчини (17 к., св. Петка); досељени пре 200 година из Прилепа да избегну крвну освету, јер су убили спахију. Бугарима су прозвани овде зато што су „замићалнна језик“, говорили мало друкчије но становништво Криве Реке. По презимену Корчнни као да су даљом старином из околине Корче.

-Стојановци (3 к., Ђурђиц), непознатог порекла.

-Свилановци (1 к, св. Ђорђе Алимпије); досељени из Прилепнице (Горња Морава) пре 140 година.

-Дошљани (2 к, св. Никола); досељени из Божовца пре 120 год.

-Ђурчићи (1 к, св. Никола); досељени из Тиринца пре 120 г.

-Дудић (1 к, св. Никола); пресељени пре 70 година из Божовца.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Зебинце (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Манишинце, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у горњим деловима долина Манишиначког и Корчиног Потока, десних притока Криве Реке.

Воде.

Воду за пиће добијају из кладенаца н чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Радиљевица, Голи Деја, Клакарац: за шуму: Осоје, Сеча, Радиљевица, Селиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у две махале: Манишинце и Корчину Махалу. Удаљење између махала је око 500 м. Куће у махалама су груписане.

Старине у селу.

На месту Селиште има трагова од неког старог насеља. Ту се познају и темељи неке цркве или какве знатније зграде.

У Селишту је јак извор звани Грчки Кладенац. Кажу да му је име дошло по Грцима, који су некада живели и Слатини (Зебинце), а који су воду за пиће добијали са овог извора.

Порекло становништва.

Најстарији досељеници садашњег становништва су затекли село при досељавању. То старо становништво се доцније затрло и иселило се.

Родови:

-Корчини (9 к., св. Петка). Један су род са Бугарима или Корчинима у Зебинцу, те им је и старина иста. Из Зебинца су пресељени ускоро по досељењу.

-Паунковци (4.к., св. Петка), дељеници Корчиних

-Атанасковци (3 к., св. Арханђео); пресељени из истоименог рода у Извору пре 140 година.

-Мешинци (1 к., св. Никола); пресељени из Мешине пре 70 година.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Манишинце (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Прековце, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама у долини Криве Реке.

Воде.

Воду за пиће добија из кладенаца и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Јарановац, Лисичак, Куртино Поље, Круница, Чука и Старо Прековце.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Маленовачку, Црновску и Тириначку. Називи махала су по најјачим родовима у њима. Удаљења између махала су око 1 км. Куће у махалама су груписане.

Постанак села.

Село је најпре било на месту Старо Прековце. Садашње махале су постале премештањем кућа из старог села још од пре 200 година и новијим досељавањем. Најстарија од садашњих махала је Црновска Махала, на северној страни села.

Порекло становништва.

У селу живе Срби и Арбанаси.

Српски родови:

-Црновци (7 к., Ђурђиц), су старинци.

-Маленовци (6 к., Митровдан), су непознатог порекла.

-Тиринчани (9 к., св. Јован Крститељ); пресељени из Тиринца због боље земље.

-Дошљаци (2 к., св. Никола); пресељени из Паралова, од рода Мечкара, пре 70 година, као чифчије. Даља старина као код рода Мечкара у Паралову.

-Дошљаци други (2 к., св. Никола); досељени пре 70 година као чифчије из Станишора (Горња Морава).

-Гогићи (1 к., св. Арханђео); старином су из Видине (махала у Маревцу), одакле су пре 140 година избегли у Лабљане (Косово); у Прековце пребегли од качака пре 70 година.

-Мутавџићи (2 к., св. Никола); досељени због зулума из Драговца (Косово) пре 50 година.

-Чуљковци (1к., св. Никола); пресељени из Бостана од. рода Чуљковци 1917 године због боље—земље. Даља старина као кол Чуљковаца у Бостану.

Арбанашки мухаџирски редови:

-Слишан (3 к,). од фиса Бериша, досељени као мухаџири 1878 из Слншана (Јабланица).

-Беја (2 к.), од фиса Краснића; пресељени с мухаџирима 1878 године из Модре Главе (Маревце), иако је њихово село остало у Турској.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Прековце (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Извор, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на југоисточном подножју планине Козиице, по косама у проширењу долине Криве Реке. Већим делом је на десној страни долине.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Сврачак, Рамииште, Подсврачак, Танки Забеја, Госалина, Шумати Рид и Росуља.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у 5 махала: Сврачак, Танки Забеја, Извор или Стари Извор, Шумати Рид, и Антанаскову Maхалу. Само последња носи назив по роду који у њој живи. Удаљења између махала су око 1 км. Куће у махалама су груписане.

Постанак села.

Село је старо. Постоји предање да је у Извору живео неки врло богат католик, по имену Јован. Причају да се усудио да у турског цара затражи кћер и да му је овај дао. Али кад је цар дошао Јовану у „правне“, кћи му каже да јој је муж хришћанин. Цар поведе кћер у госте, али је више не врати. Јован зато зарати са царем, пар га савлада и запали му конаке. Од ватре се из Јованових конака злато лило као вода. У Извору има још Срба старинаца.

Порекло становништва.

У махали Сврачак живе родови:

-Ивини или Сврачани (12 к., св. Никола и св. Арханђео). Ова друга слава им је као заветина због пронађеног изгубљеног детета. Старином су из околине Власотинаца. Пре 170 година су досељени у Видину (Маревце), потом ускоро прешли у Власе, па у Извор.

-Маринкови (3 к., св. Никола); пресељени из Паралова пре 70 год.

-Ђерекарци (3 к) су фиса Бериша, арбанашки мухаџирски род; досељени из Ђерекара (Јабланица).

-Кривача (2 к.), арбанашки мухаџирски род, од фиса Бериша, досељен из Криваче (Јабланица).

-Пропаштица (3 к.), арбанашки мухаџирски род од фиса Краснића, из Пропаштиие (Лаб). Сва су три рода досељена 1878 године.

У махали Танки Забеја:

-Ђорђијанци (2 к., св. Никола), су старинци.

-Митровци (7 к.. св. Јован Крститељ); досељени пре 120 година из Вирова (Маревце). Три куће од ових живе у махали Извор.

-Мирковићи (1 к., Митровдан); пресељени пре 45 година из Бостана, од рода Ристића. Даља старина као код Ристића у Бостану.

У махали Извор:

-Максимовићи (1 к., св. Јован Крститељ); досељени пре 100 година из Бостана, од рода Мартинови. Даља старина као код Мартинових y Бостану.

-Перићи (3 к., Ваведење); досељени из Десивојца пре 150 година.

-Мирковци (6 к., св. Никола); пресељени из Паралова пре 70 година.

-Стевановци (2 к., Митровдан), непознатог порекла.

У махали Шумати Рид:

-Перовићи (3 и., св. Јован Крститељ); пресељени из Бостана пре 80 година.

-Кукутићи (3 к., св. Никола); досељени из Гумишта (Г. Морава) пре 110 година.

-Копиљаци (4 к., св. Петка); пресељени из Драголисице (Маревце) пре 70 година.

У Антанасковој Махали живи род:

-Антанасковци (4 к., св. Арханђео), старинци из Старог Извора. На садашње место пресељени пре 100 година зато што им се у кући обесила девојка коју су силом уграбили за неког свог младића.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Извор (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Трнићевце, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у извору Трнићевског Потока.

Воде.

Вода за пиће добија се из извора.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве и шуму: Цепаљконица, Росуље, Кадииа Бара, Ћудин До, Осојница, Арапско Гробље.

Тип села.

Село је збијеног типа. Једино род Тодорци има 3 куће испод села, на удаљењу од 1 км и чини засебну махалу. Главни део села се не дели на махале.

По топографском називу Арапско Гробље може се мислити да је на овом месту било какво насеље.

Порекло становништва.

У селу нема старинаца. Најранији досељеници не знају да ли су им преци затекли село при досељавању.

Родови:

-Шумаци (8 к., св. Арханђео); досељени из Шумана (Јабланица) пре 170 годииа.

-Шаприћи (3 к., св. Никола); досељени из Шапранца (Пчиња) пре 140 година.

-Драганчани (1 к., св. Арханђео); пресељени као чифчнје пре 90 год. из Драганца, од рода Љумци. Даља старина им је као код Љумаца у Драганцу.

-Тодорци (3 к., св. Никола); пресељени пре 80 година из Бостаиа, од рода Чуљковаца, код кога су били „доведени“ (предак био пасторак).

-Петрићовци или Бајђорци (1 к., Ђурђиц); пресељени око 1905 године из Рајановца, где су живели око 20 година. Даља старина им је у истоименом роду у Робовцу. '

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Трнићевце (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Паралово, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по брдима и косама с обеју страна Брасаљске Реке и то од њеног извора до Оџовит Махале села Брасаљца. Већим делом је на десној страни реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора, чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Вучак, Гологлавица и Скубеш.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у 4 махале: Горњу, Перинску, Јакочеву и Петковску. У последње три махале носе назив по најјачим родовима у њима. У свакој махали живе по два, три или више родова. Куће су груписане по родовима, тако да су и махале разбијеног типа. Пружање села у дужини износи око 4 км.

Старине у селу.

У сеоском атару има две порушене цркве, једна код кућа рода Стаменковаца и једна код кућа рода Мачкароваца.

Порекло становништва.

Село је старо, али сем два рода непознатог порекла у њему нема старинаца; становништво се у њему смењивало.

У Горњој Мали живе родови:

-Дибоковци (7 к.,св.Никола). Старина им је у Нишином Колу (махала у Маревцу). Одатле су пресељени у Грбеш (Маревце), а пре 170 година избегли испред Арбанаса и у Паралову настањени као чифчије.

-Младеновци (6 к., св. Игњат); досељени из Алаша (Косово) после Дибоковаца.

-Копиљаци (2 к., св. Петка); пресељени из Драголисице (Маревце) пре 70 год.

-Вучини (2 к., св. Никола и св. Арханђео); непознатог порекла. Св. Арханђела су примили као заветину, пошто су пронашли једно од своје изгубљене деце.

-Цекићи (3 к., св. Лука); пресељени из драголисице (Маревце) од арбанашког зулума пре 70 година.

У Перннској махали:

-Живинци  (4 и., св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова, одакле су отсељени у северну Србију. У Парлово досељени пре 170 г.

-Стаменковци (7 к., св. Никола); досељени од Ђаковице пре 170 година. До пре 110 година су живели v Горњој Махали.

-Перићи (5 к., св. Никола); досељени из Житорађа (Пољаница) пре 200 година. Живели су мало у Прековцу.

-Дошљаци (6 к., св. Арханђео); досељени из Буковице код Јањева пре 120 година.

-Штрбићи (7 к.,св. Никола); пресељени из Грађеника из истоименог рода пре 120 година. Ускоро по досељењу једна кућа овог рода је прешла у ислам, па је женидбеним везама са Арбанасима поарбанашена.

У Јакочевој Махали:

-Коњувца (5 K.,), од фиса Тсача, арбанашкн мухаџирски род, досељен 1878 год. из Коњуве (Јабланица).

-Жеглиговић и (2 и., св. Ђорђе Алимпије); досељени из Сливова (Косово) пре 120 година: по презимену као да су из жеглиговско–кумановског краја.

-Симићи (1 к., св. Петка), непознатог порекла.

-Јакочеви (7 к., св. Арханђео); досељени од Криве Паланке пре 120 година.

У Петковској Махали:

-Милошеви (3 к., св. Никола) досељени пре 200 годинаиз Житорађа (Пољаница) као чнфчије.

-Петковци (5 к., св. Никола); досељени из Зебинца пре 110 година.

-Мечкари или Ћурчићи (1 K., св. Никола); досељени пре 140 година из Зебинца, од рода Ћурчнћи.  Даља старина као код рода Ћурчића у Зебиицу.

-Мечкаровци (2 к., св. Петка); пресељени пре 120 година из Видине (Маревце) да не би прешли у ислам, на што су их терали Арбанаси. Њихову претку су Арбанаси и девојку давали само да се „потурчи“.

-Драгодела (3 к.) су арбанашки мухаџирски род од фиса Сопа, досељени 1878 год. из Драгог Дела (Топлица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Паралово (Гњилане) appeared first on Порекло.

Зеленград је село у Далмацији (Буковица), југоисточно од Обровца. Административно припада граду Обровцу.

Село одликује брдовит, крашки рељеф. Највиша брда су Бајновача (554 м), Зеленградина (552 м), Шимунова главица (561 м), Црни врх (553 м), Грељевац (530 м), Рушина главица (514 м), Травњак (430 м), Градина (518 м), Медина главица (545 м), Зелениковац (431 м), Вруљска главица (441 м), Дебела коса (495 м), Гагића коса (459 м),  Рокића главица (514 м), Гревешевица (396 м), Мачков вршчић (356 м).

У Зеленграду се налази православна црква Светих апостола Петра и Павла, подигнута 1856. године.

На брду Зеленградина налазе се остаци средњовековне тврђаве Зеленград, по којој је село добило име.

На попису 1991. године, Зеленград је имао 512 становника, од чега 458 Срба (89,5%),  52 Хрвата (10%) и 2 непозната/неопредељена.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

АДАМ (8) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

ВЕСЕЛИНОВИЋ (35) – Свети Петар и Павле (присутни у 18. веку)

ГАГИЋ (222) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ОЛУЈИЋ (14) – Свети Архангел Михаило

ПУПОВАЦ (7) – Свети Георгије  (дошли из Медвиђе)

ТЕПША (24) – Свети Козма и Дамјан-Врачи (присутни у 18. веку)

ЧЕПРЊА (57) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

Хрватска презимена

МИТРОВИЋ (54) – (присутни у 18. веку)

ПИЛИПОВИЋ (7) – (дошли из Медвиђе)

Извори:

The post Порекло презимена, село Зеленград (Обровац) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горњи Макреш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама, брдима и долинама у извориштима поточића од којих постаје Макрешки Поток.

Воде.

Воду добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи: Царев Забез, Добра Глава, Савина Глава, Јанков Камен, Било, Модра Глава, Вртача, Камен, Сивиница, Вуча Рупа, Гробљиште, Селиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа, дели се у 5 махала: Броћанац, Макреш, Оскорушу, Поток " Голеницу или Муаџери. Удаљења између махала су 1 до 2 км. Куће у махалама су груписане.

Старине у селу.

На месту Селиште налазе се цреп и темељи зидова од камена и „тугле" (цигле). Ту су сељаци нашли и један земљани ћуп са запремином од 15 шиника.

Као траг неког старог насеља постоји и „Гробљиште“, неко старо гробље.

Историјат.

Село се помиње 1432. године када су на Макрешу Турци разбили новобрдску војску, само није јасно да ли је тада Макреш био село или топографски назив.

Постанак села.

Село је обновљено још пре првог продирања Арбанаса у Криву Реку, пре краја 17 века.

Порекло становништва.

Родови:

-Поточани или Ђоринци (12 к., св. Арханђео), су оснивачи садашњег села. Досељени су из Кречова у Љуми још док није било Арбанаса у Кривој Реци. Из Љуме су избегли од крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.

-Баба-Јањићи (8 к., св. Никола); досељени из призренског краја после Ђоринаца, та је њихова кућа била друга кућа у селу. И они су из призренског краја избегли од крвне освете.

-Коларци (4 к.. св. Петка). Предак им је досељен из Каменице пре 110 година на женине имање. Даља старина им је као и код Колараца у Каменици.

-Мешинчани (3 к., св. Никола); пресељени пре 50 година као чифчије из Мешине, од рода Знмпарци, пошто их је ага протерао са чифлука.

-Бpoћaнчани (4 к., св. Никола); пресељени пре 120 година као чифчије из Трнићевца.

-Китићи (2 к., св. Јован Крститељ); пресељени као чифчије из Клобукара пре 45 година.

-Куретиштани (2 к., св. Никола): досељени 1913 године из Куретишта (Г. Морава) на купљено имање.

-Пороштичани (4 к.), арбанашки мухаџирски род, од фиса Краснића; досељени 1878. године из Пороштице (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горњи Макреш (Гњилане) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доњи Макреш, општина Гњилане  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Макрешком Потоку.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Масларка, Ара Маркут (Маркова Њива), Љугу и Рудес (Рудна Падина); за шуму: Липље, Ливада и Бајракут (Ливада Бајрака), Лајков Рид, Проии Мал (Велики Поток), Фуша Мал (Beлико Поље), Јарчншта, Рибњи Поток, Шепур или Селиште.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се у две махале: Феризовит и Ахметовит. Мухаџирске куће су у селу, у обема махалама. Пре 170 година када су Арбанаси села Бусовата преко лета изјављивали стоку у доњомакрешке шуме, у хатару овог села на месту Селиште постојао је чифлук са Србима чифчијама.

Пре око 140 година ови Арбанаси прогнају Србе и на месту садашњег села подигну куће у погодбн са агом да му буду чифчије. Али доцније откажу аги сваку послушност и присвоје му земљу.

Старине у селу.

У Селишту се познају трагови старог српског насеља и темељи цркве. На месту Рудна Падина је и напуштено српско гробље овог ранијег насеља. На месту „Љуђе“ постоји још једно старо гробље. Кажу да је и оно било српско.

Порекло становништва.

У селу сада живе само Арбанаси.

Родони:

-Феризовит (4 к.) и Акметовит (12 к.), оба од фиса Шаље. Ова два рода су оснивачи села. У Доњи Макреш су пре 170 година прелазили из Бусовата привремено, као сточари, а стално су се настанили пре 140 година.

У Бусовато су из Северне Албаније досељени као католици:

-Маљоцн (2 к.), од фиса Красиића. Пресељеии из Ајкобиле на женино имање пре 100 година.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878 године:

-Радевца (1 к.), од фиса Сопа, из Радевца (Јабланица).

-Врановц (1 к.), од фиса Сопа, из Врановца (Јабланица).

-Говор (1 к.), од фиса Климената, из Говора (Јабланица).

-Барја (1 к.), од фиса Хота из Варја (лесковачког).

-Лапаштица (1 к.), од фиса Сопа из Лапаштице (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Доњи Макреш (Гњилане) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Клобукар, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на брдима, косама и у долинама потока око Клобукарске (Прилепиичке) Реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора, чесама и бунара. Извор киселе воде зове се Кисела Чубура.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Ћерановнца, Рдаљ, Река, Баримска, Жугиња, Попов Забеја, Ајтин Камен: шума је на истим местима где и њиве и још на местима: Влајков Рил, Крља, Падина, Широке Њиве, Косматовица.

Тип села.

Село је разбијеног типа. дели се у три махале: Баримску Махалу, Рдаљ и Косматовицу. Куће у макалама су груписане. Удаљења између махала су 1 до 2 км.

Старине у селу.

На месту Црквиште је порушена црква из ранијег доба овог села.

Порекло становништва.

Најстарији досељеници су затекли село чије се становништво доцније раселиле.

Родови:

-Качарци или Баримци (4 к., св. Никола). Старнном су из Сиринића. Пре 140 година су досељени у Тиринце, потом прешли у Ново Брдо и ускоро затим у Клобукар. Из Сиринића су се иселили да би избегли крвну освету Арбанаса.

-Јанковци (4 к., св. Арханђео); досељени пре 110 година из Дејанца (врањског) због свађе са спахијом.

-Зимпарци (2 к., св. Никола); пресељени из Месовића (Маревце) пре 150 година од арбанашкик насиља.

-Достићи (3 и., св. Никола); досељени од Ниша пре 160 година.

-Ђорићи (3 к., св. Никола); пресељени из Каменице пре 120 година као чифчије.

-Косматанци (3 к., св. Никола); пресељени из Кременате пре 120 година.

-Штрковци (2 к., св. Никола); пресељени пре 100 година из Божовца, од рода Штркова. Даља старина им је као код рода Штркова у Божовцу.

-Шумаци (3 к.. св. Арханђео); пресељеии пре 70 година на Бостана од рода Шумака. Даља старина као код Шумака у Бостану.

-Ћосинци (1 к., св. Никола); досељени пре 55 година из Горњег Кусца (Горња Морава) на чифлук.

-Мнлошевци (1 к., св. Никола); пресељени 1917. године из Драганца, од рода Марковци. даља старина као код Марковаца у Драганцу.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1880 и 1881 године:

-Туларци (3 к.), од фиса Красиића, досељени из Тулара (Јабланица); у Тулару су живели око 90 година, а старином су из Малесије.

-Драгоделци (5 к.), од фиса Сопа, из Драгог Дела (Топлица).

-Капит (1 к.), од фиса Тсача, из Капита (Јабланица).

-Cијерина  (1 к.), од фиса Сопа, из Сијарине (Јабланица).

-Радевц (2 к.), од фиса Бериша, из Радевца (Јабланица).

-Липавица (1 к.), од фиса Хота, из Липовице (Јабланица).

-Топала (1 к.), од фиса Сопа. Овај последњи род седоселио 1925 године из Тупала (Јабланица).

У селу живи једна циганска муслиманска кућа, која се занима коваштвом. Сељака се често по селима Криве Реке.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Клобукар (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Јасеновик, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ceлo је на потоку Филиповцу и на риду и потоку Дабовцу.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Филиповац, Бели Брег, Дабовац; а за шуму: Велика Планина, Мала Планина, Царев Рид. Остали топографски назнни: Селиште, Чифутско Гробље, Старинско Гробље.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се y две махале: Јасеновик и Влајковце. Прва махала носи име села и старија је, а друга се зове по најјачем роду у њој. Удаљење између махала је око 1 км. У махалама нису све куће груписане.

Старине у селу.

У сеоском катару има дне порушене цркне. Једна на Белом Брегу и једна између Белог Брсга и Филиповна. Ова друга је храма Св. Богородице. Село је старо и у њему има још старннана.

Порекло станоништва.

Родови:

-Утманци (6 к., св. Никола), су старинци. Кажу да су предак Утман и неки његови потомци били „настојници на цц'ове" (надзорници рудника) у доба „кад је судила српска краљица“ на Новом Брду. За претка Утмана се каже да је био „много силан“.

-Стојчинци (6 к., св. Никола), су старинци.

-Влајковци (21 к., св. Јован Крститељ); пресељени пре 140 година из Тиринца због сиромаштине. Од овог рода се пре 60 година иселило у јабланичка села Оране и Слишане око 10 домова.

-Пауновци (3 к., св. Никола); пресељени пре 90 година из рода Чуљковцн у Бостану. Даља старина као код Чуљковаца у Бостану.

-Кужљовци (5 к., Митровдан), непознатог порекла.

-Лаушови (2 к., Св. Никола); су пресељени из Понеша пре 160 година.

-Манишанчани (4 к., св. Арханђео); пресељени пре 60 година из Манишинца од рода Антанасковци, јер их је отерао господар са чифлука.

-Милићарци (2 к., св. Јован Крститељ); пресељени пре 120 година из Тнринца, од рода Ковачових. Даља старина као код Ковачових у Тиринцу.

-Kaракушци или Качарци (2 к., св. Никола); пресељени Као чифчнје пре 70 година на Клобукара. Даља старина као код Качараца у Клобукару.

-Лештарци (2 к., св. Никола); прсељени као чифчнје пре 80 година.

-Чардаци (2 к., св. Никола): не знају старину. Сељакали су се по многим селима Криве Реке као чнфчије.

Године 1912. се једна арбанашка мухаџирска кућа иселила у Приштину.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Јасеновик (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бостане, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на јужном подножју Новог Брда и Мале Планине, а око Бостаничког и Плавичког Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: Бостане, Плавицу, Чуљкову Махалу и Шумаке. Куће су груписане само у главном делу села, у махали Бостане. Удаљења између махала су око 1.5 км.

Постанак села.

Бостане је старо насеље и вероватно је један део старе новобрдске вароши био на месту садашњег Бостана.

Старине у селу.

У хатару овог села има много трагова старих зграда. Више махале Бостане има зидине старе саске католичке цркве (Црква Шашка). У селу сада нема старинаца, али су најстарији досељеници затекли село при досељавању.

Историјат.

По причању Турака Новобрћана Бостане је око 1780 године било за краће време седиште Арбанаса Џинића, који су то време, отеранши и убивши неке чиновнике на Новом Брду, проширили своју власт и на новобрдску казу.

Порекло становништва.

У селу сада живе Срби са једном арбанашком мухаџирском кућом.

Родови у махали Бостане:

-Бачовци (3 к., св. Арханђео) су досељени од Криве Паланке пре 200 година.

-Савићи (2 к.. св. Никола); су пресељени из Новог Брда пре 170 година.

У махали Планина:

-Ристићи и Пoпoвићи (1 к.. Митровдан); су досељени на Ново Брдо из Малесије пре 170 година. Ускоро су потом прешли у Плавицу. Из Малесије су се иселили да би избегли крвну освету. За њих се каже да још имају „жицу“ за оружје и коње и да су врло пргави.

-Мартиновићи (4 к.. св. Јован Крститељ);  су пресељени из Новог Брда пре 170 година.

-Лештарци (1 к., св. Никола); пресељени пре 50 година из Лештара као чифчије.

-Мркоја (1 к.), арбанашкн мухаџирски род, су од фнса Красиића; досељен 1878 године из Мркоње (Јабланица).

У Чуљковој Махали живи род:

-Чуљковци (22 л., св. Никола); су пресељени пре 120 година на Маревца да би избегли крвну освету Арбанаса, јер су убили свог слугу Арбанаса због непоштења.

У махали Шумаци живи род:

-Шумаци (5 к., св. Аранђео); су досељени из Шумана (Јабланица) пре 140 година.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Бостане (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Ново Брдо, општина Ново Брдо  - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село je на истоименом брду поред самихзидина старе новобрдске тврђаве, са њихове источне стране. Село je на надморској висини од 1062 м.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара, али они пресушују преко лета, те се лети у бурадима на коњима носи вода са Бубрег Чешмеси (Бубрешке Чесме), на североисточном подножју брда.  Извори: Кадин Сун (Госпођина Вода) и Мамуд Челеби Сун (Вода Господина Махмуда).

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Шеитл'к (Погибиште), Кара Каш (Црна Обрва), Зелен Бор, Провалија; за шуму: Клокоч, Грижељ, Крускн Поток. Остали топографски називи: Мејданл'к (Ширина), Јауди Мезари (Јеврејско Гробље), Шент Мезарн (Гробље Погинулих), Емин Мезари (Гробље Спасених).

Тип насеља, данас и раније.

Село је сада збијеног типа, а као мало насеље на махале се не дели. За раније доба, а нарочито за српске деспотовине, када је Ново Брдо било велики и многољудни град од 40.000 становника, Ново Брдо није могло бити само на садашњем месту, јер за велики број кућа нема места на заравни овог брда. Ту је поред тврђаве био један и можда најважнији део вароши. Остали су делови били на другим местима и одвојени од тог средишњег дела. Варош је, дакле, била разбијеног типа. По старинама, топографским називима, траговима рударских радова и по неким причама као да су се делови те старе и разбијене новобрдске вароши пружали до села Извора на западу, до Нишиног Кола (махала села Маревца) на северу до села Бољевца и Јасеновика на  истоку и до Трнићевца на југу. Зна се да се село Бостане чак и око 1780. године рачунало за подграђе Новог Брда и да је у њему тада било седиште новобрдске властн.

Историјат насеља.

Прошлост Новог Брда је описана у делу Косте Н. Костића: Трговински центри и друмови, Београд 1899, стр. 244—254, а потпуније у његовим Нашим новим градовима на југу. Београд 1922, стр. 134—142. По народном предању у Кривој Реци Ново Брдо је за средњевековне српске владавине имало 12.000 кућа.

Старији Турци Новобрђани памте да је и пре 70 година било Срба на Новом Брду. Тада је Ново Брдо имало 2 дућана  и око 30 кућа, од којих је једна кућа била српска и једна циганска, остале турске.

Порекло становништва.

У селу живи само турски род:

- Хаџи Ибрахим так'ми. Старнном је из Мале Азије и по његовом предању досељен је још при заузећу Новог Брда. Имао је велике чифлуке у Кривој Реци, па и у Горњој Морави и Изморнику.

*

Порекло становништва засеока Власе* у саставу насеља Ново Брдо

Положај засеока.

Заселак је на коси Соколар, северозападно од Новог Брда и у долини Куског Потока, северно од Новог Брда.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Куски Поток, Баговишта, Соколар, Мучибаба. . .

Тип засеока.

Заселак је разбијеног типа. Дели се на две махале: на Власе и Муаџере. Удаљење између махала је око 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Старине у засеоку.

У хатару засеока наилази се на темеље од кућа. Можда је овде био један део старе новобрдске вароши. Арбанаси кажу да њихови преци нису затекли село.

Постанак засеока.

Преци данашњих Арбанаса ово га села подиглису садашње насеље пре 140 година. Заселак сада улази у административни састав села Новога Брда.

Порекло становништва.

Родови:

-Пацовићи (12 к.), од фиса Краснића, пресељени од истоименог рода пре 140 год.

-Бујак (7 к.), од фиса Краснића, досељени као мухаџири 1878 године из Пороштице (Јабланица).

-Антанасковци (2 к., св. Арханђео), православни Срби. Пресељени 1929 године од истоименог рода у Извору, на купљено имање. Даља старина им је као код Атанасковаца у Извору.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло становништва, насеље Ново Брдо (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Ђурендић је ретко српско презиме, које потиче из Бугојна (Босна). Крсна слава је Ђурђевдан. У Бугојну су око 1900. живели Ристо и Вуко Ђурендић. Ристо је 1926. био начелник општине Бугојно и члан Просветног савета из Сарајева. У Сплиту је 1920-их година своју трговачку радњу имао Милорад Ђурендић. На попису из 1948. године, у Хрватској […]

The post Порекло презимена Ђурендић appeared first on Порекло.

Мацат је ретко српско презиме из села Булић код Бенковца (Далмација). Крсна слава је Свети Никола. На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Радоша Мацат (Mazut) из Булића. На попису 1948. године, постојала су само 3 Мацата у Булићу.

The post Порекло презимена Мацат appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Маровце (по књизи Маревце), општина Косовска Каменица - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село захвата цело извориште Маревске Реке, а јужни део му се пружа и долином Криве Реке, од планине Козниие до врха Модре Главе код села Лештара. Махале и групе кућа онога села су на разноврсним положајима: у долинама потока, на брдима или њиховим странама, косама итд. Простор села се у дужини пружа за 8 км - а толико исто и у ширини.

Воде.

Воду за пиће  добија из извора и чесама. Бунара има само у махали Големе Ливаде.

Земље и шуме.

Њиве и шуме су помешано. Топографски су називи: Рајко-Koлo, Нишино Коло, Фратиш, Градиште, Чука, Стомалија, Подворииа, Дајковца, Месовић, Кукавица, Модри Поток или Прони Гурит (Камени Поток), Клокоч, Грбеш, Велика Зугза, Добра Вода, Вучак, Врела, Видина или Витиња или Витија, Ваковц, Селиште, Драголисица.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на 18 махала: Голема Ливада, Пацовнћ, Модри Поток, Врајоиит, Врело. Грбеш, Ваковц, Витнја (Витиња, Видина), Клокоч, Метовит, Ајдаровит, Аџовит, Цановић, Браовит, Сумаловит, Буловић, Јашаровић и Драголисица*. Удаљења између суседних махала износи 1-4 км. Куће у махалама нису груписане.

Постанак села и старине.

Село је старо. У Градишту се налази темељи од кућа. У махали Ваковц има топографски назив Селиште, које је сад под шумом. Има три порушене цркве у хатару села: једна y Кукавичкој Реци, једна у Модрон Потоку и једна на месту Клокоч. Поред гомила згуре у Витињској Реци, Рајко—Колу и Нишином Колу има и трагова темеља од камених кућа, ваљда од топионице. Пре досељаања Арбанаса у селу је било Срба, који су се доцније расељанали, па и све до пре 70 година. Многи српски родови по криворечкнм селима знају своју старину у појединим махалама овога села (Станковићи у Ваганешу, Запоља у Стрезовцу, Цекићи у Паралову и др.). Сада у селу живе само Арбанаси.

Порекло становништва.

Родови:

-Пацовић, 46 к. (у махали Големе Ливаде 8к., у махали Пацовић 12 к., у махали Модри Поток 9 к., у махали Брајовнт 7 к. и у махали Врело 10 к.)

-Маковић, 43 к. (у махали Грбеш 19 к. и у махали Вакофц 24 к.).

-Ахметовић, 57 к. (у махали Витија 27 к., у махали Клокоч 13 к., у махали Метопит 8 к., у махали Ајдаропит 5 к. и у махали Аџовит 4 к.).

-Цановић, 52 к. (у махали Цановић 10 к. у махали Браовнт 6 к., у махали Сумаловит 9 к., у махали Метовит 8 к., у махали Буловић 13 к  и у махали Јашаровић 6 и.).

Сва четири рода су од фиса Краснића. Старином су из Ђона у Малесији, одакле cy ce иселили бежећи од крвне освете. При нсељавању су се прво настанили у Думници (Лаб), одакле ускоро (пре 240 година — 8 појасева) прелазе у Маревце. Родови су постали од „4 досељена брата“. Прво су се настанили у махали Буловић, одакле су се доцније у намножавању раширили на целу територију садашњег Маревца.

-Лапаштиц (6 к.), од фиса Бериша, досељени као мухаџири 1878 године из Лапаштице (Јабланица). Живе у махали Драголисице.

У Турску се 1928 године иселила једна арбанашка кућа.

*Године 1398 помиње се неки Милош Драголишић, »habltato- Новот Брда који је пре тога заложио своје „коло' (chan-l), in соли-ета Novabcrde, in loco vocato Crlva тесна дубровчанину Никши (Nichsa de Bascha) (Јиречек–Радоњић, Ист. Срба, ll], стр. 209 y примедби) по коме је вероватно остао назив Нишино Коло, јер се на том месту у 16 веку помиње насеље Никшино коло. (љуб. Стојановић: Стари српски записи и натписи, књ. III, бр. 5595. А како је махала Драголиснце у близини и Нишиног Кола и Новог Брда, то је вероватно да су ту, на месгу садашње махале Драголнсице, становали ти Драголишићи и дa  је њихово презиме у исквареиом облику сачувано као назив ове махале.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Маровце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Криљево, општина Косовска Каменица - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Кривој Реци, на ушћу Ливадског Потока у Криву Реку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара и чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Стредача, Гури Бард (Бели Камен), Кртеч, за шуму: Река Мал (Велика Река), Рапус, Маљн Ливађве (Ливадска Планина). Киш Поток (Црквени Поток). Остали топографски називи: Киша (Црква), Самокоан Зез (Црни Самоков), Понтица, Поље.

Тип села.

Село је збијеног типа, а због пружања поред реке дугуљастог је облика. Једино су две мухаџирске куће мало одвојене више села. Дели се у 4 махале: Поље, Понтицу, Маала Епр (Горњу Махалу) и Дреновце.

Историјат и старине у селу.

Село је старо. Помиње се 1411 године у повељи деспота Стевана као село Крилњвав. На месту Киша у хатару овог села има порушена црква. Арбанаси кажу да не знају да ли су њихови преци затекли село.

Порекло становништва.

Родови:

-Синановић (17 к.), највише их је у махали Поље;

-Селимовић (28 к.), највише у Горњој Махала и:

-Љатифовић (7 к.), у махали Дреновце.

Сви су од фиса Краснића. Досељени су из Малесије заједно са Арбанасима из Маревца, као рођаци. При сеоби су отишли у околину Лесковца, па се по позиву Арбанаса Маревчана вратили и населили у Криљеву.

-Бучмет (2 к.), од фиса Тсача; досељени као мухаџнри 1878 године из Бучумета (Јабланица).

-Станковићи (3 к., св. Никола), православни Срби. Пресељени су 1928 године из истоименог рода у Вагаиешу, на купљено имање. Даља старина им је као код Станковића у Ваганешу.

У Турску су се 1925 године иселило 4 арбанашке куће.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Криљево (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.