Аутори –Порекло

Порекло становништва села Поток (по књизи Поток и Турски Тачевац*), општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и име села.

Поток је на странама долине Дворишке реке. Највећи и најјачи ток зове се Поток и по њему је село добило име. Настањена места су Поток, Исљамовићки поток, Уковићко Брдо, Секулар. Заселак Турски Тачевац је под Тачевачким висом (1013м). Око села су: Исљамовићка чука, Исљамовићки лаз, Демова чука, Каменита чука, Дворишка река.

Воде.

Водотоци у Потоку су: Поток, Секулар, Поток у њиви, а у Тачевцу: Тачевачки поток, Поток у Шевару, Сенокоски поток, Гробљански поток и Церски поток. У Потоку су 4 бунара, а у Тачевцу има их три.

У Турском Тачевцу извори су: Извор у Секулару, Тачевачки извор, Хладни извор, Извор у Шевару, Извор у Церском потоку.

Земље и шуме.

У Дворишкој реци су само њиве; на Табаковачком вису само ливаде; ливаде су и на Секулару.

Порекло становништва.

Родови.

У Потоку је 16 кућа арбанашких.

У Турском Тачевцу је 11 арбанашких кућа, дошли из Тачевца у бањскокуршумлијској општини, после рата 1877/78.

-Драгићевићи (2 куће, Св Никола), из Спанца, нови су досељеници после рата 1914/ 18. године.

Старине у селу.

На Тачевачком вису виде се темељи граничне турске стражарнице–карауле до рата 1912. године.

*Насеље Турски Тачевац, као ни само Тачевац нисам успео да пронађем у списку насеља, оп Милодан

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло становништва, село Поток (Подујево) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Мургула, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мургула је у ставама Беласичке и Ржанске реке. У међама села су: Милисављев крш, Кула, Горељак, Лисац, Црни врх (1313м), Присоје.

Воде.

Речице и потоци су: Мургулска река и Милисављев поток, а извори: Извор у Маапи, Хладна вода, Извор у Ржанским ливадама.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Дуге њиве; ливаде и шуме: Присоје и Горељак.

Порекло становништва.

Родови.

После ратова 1912/13. одселили су се:

-Селова (1 кућа) и Шатра (1 кућа) у "Турску".

У селује 21 кућа:

-Селова, доселили се после рата 1877/78. из села Селова у Горњој Топлици; мухаџири из Гагоњева у Горњој Топлици;

-Шатра, мухаџири из Шатре код Куршумлијске Бање.

Старине у селу.

На саставцима Ржанске и Беласичке реке, крај пута за Белу Стену је старо "српско" гробље; највећим делом растурено мухамеданско гробље је у Дугим њивама и поред Беласичке реке.

The post Порекло презимена, село Мургула (Подујево) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бреце (по књизи Бресце), општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на левој страни долине Мургулске реке и у долинама потока Срчевине и Ајдарског потока. У међама села су: Дивље, Околиште, Бели камен, Залаз.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су у Реци и у Гушевом потоку.

Воде.

Извори су: Извор на Црном врху (1313м), Поила, Павлов извор, Извор у Великом потоку, Извор код Стана, Извор у пољу, Фазлијин извор.

Порекло становништва.

Родови.

Једна кућа Арбанаса одселила се "у Турску" (1913. г.); 1 кућа у Приштину (после рата 1877/78), 1 кућа у Албанију (1932).

Сада су у селу 32 куће Арбанаса, као и 2 куће мухаџира из Шатре код Куршумлијске Бање, досељене после рата 1877/78. године.

The post Порекло становништва, село Бреце (Подујево) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Речица, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Речица и засеоци Белоше и Угљаре

Село Речица је на странама долине истоименог потока, заселак Белоше под Мадљиком (1318м) је на странама потока Белоша, а заселак Угљаре је под Угљарским кршем (1297м). У међама ових насеља су: Букоглав, Пискавац, Чадра, Кокоровица – Стан Кокоровића (1085).

Воде.

Потоци су: Мадљички, Ржански, Алилов, Горњи, Румечички, Букоглавски и Марков поток. Извори су: Извор на Падини, Близаначки извор; у Белошу: Берамов извор, Низамски извор, Поила, Извор у Марковој ливади, Извор у Зајнеловој ливади, Извор на Букоглаву, Пискавац, Ајдучки извор. У Речици су извори: Берамов, Хадимов, Укин, Доњи извор.

Земље и шуме.

Шуме и испаше су: Роге, Поткамен и Присоје. Места на којима су њиве називају се: Њиве у реци, Падеж, Горње њиве, Њиве у Руменичком потоку, њиве у Равни. Ливаде су: Угљарско поље.

Порекло становништва.

Родови.

Одселили су се после рата 1877/78:

-Неша H. с породицом. Неша је био пореклом "од Прокупља".

Осим Нешине из села су се одселиле и друге српске породице. Две куће Климената одселиле се "У Турску" (1932).

Доселили су се мухаџири из Трмпе код Куршумлијске Бање и из Слатине у Врховини.

Старине и гробља.

У Белошу је "старо" српско гробље. Муслиманско гробље је код Ајетове куће, Мухамеданско гробље у Угљарском потоку. "Старо српско гробље" у Речици код старе црквине.

The post Порекло становништва, село Речица (Подујево) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Трнавица (по књизи Горња и Доња Трновица), општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини реке Трновице, на присојној страни долине. У међама насеља су: Требињско пресло, Божанин лаз, Говеђе брдо, Сојчина чука, Грчки гроб (Напомена: Пре рата 1877/78. овде је погинуо неки Грк, па је укопан на месту погибије), Цигулин Камен, Кркина чука.

Воде.

Извори су: Извор на Гувништу, Рудни извор, Извор у К(р)омпиришту, Пискавац, Извор у Трновици. Водом са овог извора служи се цело село. На Говеђем брду је Језеро (бара).

Земље и шуме.

Шума и испаша је на Раденовцу. Утрина Трновица била је радна земља старијег српског становништва. По исељењу Срба (после рата 1877/78 у Топлицу), запарложене њиве беху убрзо преобраћене у пашњаке. Њиве и ливаде су у Реци. На Гувништу, данас њиве и ливаде, било је заједничко гувно становника Срба, све до рата 1877/78. године.

Порекло становништва.

Родови.

После рата српско становништво се исељава у ослобођену Топлицу, села: Сагоњево, Жуч, Данковиће и др. Отуда, из наведених и других села, досељавају се мухаџири, мухамедански Арбанаси.

-Павловићи (1 кућа, Лучин дан и Марков дан), су из Данковића код Куршумлије, досељени 1923. године. Наведени су у Горњој Трновици.

У Трновици су:

-Рача, из Раче у Косаници.

Старине у селу и гробље.

На Гувништу је мухамеданске гробље, "старо српско" гробље је у Горњој Трновици, у Реци, код воденице Павловића.

The post Порекло становништва, село Трнавица (Подујево) appeared first on Порекло.

Провић је село у Далмацији, југоисточно од Бенковца. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија).

Село се налази на јужном ободу великог крашког поља, издуженог у правцу северозапад-југоисток. У њему је настало више села и град Бенковац. Кроз поље протиче повремени ток Јаруга. Највиша тачка је врх Смриковац (184 м) изнад села, док је најнижи терен у пољу – Доња бара (100 м).

На попису 1991. године, Провић је имао 226 становника, од чега 128 Срба (56,6%), 97 Хрвата (43%) и једног непознатог.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

ИВАНИШЕВИЋ (19) – Свети Георгије

КРЕСОВИЋ (31) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

МРДАЉ (35) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ОМЧИКУС (7) – Свети Георгије

Хрватска презимена

БЉАИЋ (8) – (присутни у 18. веку)

ДИМЛИЋ (24) – (присутни у 18. веку)

КАРДУМ (42) – (присутни у 18. веку)

КЛАРИЋ (31) – (присутни у 18. веку)

ПЕРИЦА (14) – (присутни у 18. веку)

Извори:

Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Провић (Бенковац) appeared first on Порекло.

Радашиновци су село у Далмацији (Равни Котари), јужно од Бенковца, а источно од Биограда, на северној страни Вранског језера. Административно припадају граду Бенковцу (Задарска жупанија). Један период се село звало Радашиновци, али је 2015. године враћен стари назив.

Село се налази у крашком пољу, издуженом у правцу северозапад-југоисток, паралелно са Вранским језером. У том пољу су такође насеља Врана (северозападно)и Бањевци (југоисточно). Између поља и Вранског језера се протеже брдо Црногорка, чији је највиши врх Штандарац (303 м). Насеље Радашиновци се налази на северној (супротној) страни поља, а изнад њега се издижу брда Висока (254 м), Башићева главица (214,7 м), Камењак (211 м) и друга.

У Радашиновцима се налази стара римокатоличка црква Светог Анте Падованског.

На попису 1991. године, Радашиновци су имали 479 становника, од чега 371 Хрват (77,5%), 101 Србин (21%) и 7 осталих.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

ВОЛАРЕВИЋ (7) – Свети Никола

ДРЧА (26) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ЈОКИЋ (11) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

КНЕЖЕВИЋ (10) – Свети Георгије

КОРДА (14) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ПЛАЗИНА (9) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

ПУПОВАЦ (14) – Свети Архангел Михаило

ШКОРИЋ (11) – Свети Георгије

Хрватска презимена

БАШИЋ (115) – (присутни у 18. веку)

ГЛАДОВИЋ (21) – (присутни у 18. веку)

ДОШЕН (23) – (присутни у 18. веку)

ДРЛИЋ (22) – (присутни у 18. веку)

ЈАКОВАЦ (28) – (присутни у 18. веку)

МАТИЋ (30) – (присутни у 18. веку)

РАКИЋ (48) – (присутни у 18. веку)

ЧЕПРЊА (19) – (присутни у 18. веку)

Извори:

Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Радашиновци (Бенковац) appeared first on Порекло.

Врана је село у Далмацији (Равни Котари), на северној страни Вранског језера, источно од Биограда. Административно припада општини Пакоштане (Задарска жупанија).

Врана се налази на северном ободу крашког поља, које се наставља према Радашиновцима на југоистоку. Између поља и Вранског језера је издужено брдо Црногорка, док су куће на северној страни поља, у подножју брда/врхова Велики Бак (220 м), Дебељак, Голо брдо, Умац, Марковац и Опарића главица. Кроз Велику драгу (кланац) према пољу протиче поток.

У Врани се налазе римокатоличке цркве Светог Миховила и Свете Недиљице, у подножју брда Црногорка.

У пољу се налази турски објекат Машковића хан, чију је градњу 1644. године започео Јусуф Машковић из Вране. Он је био турски везир и адмирал флоте, који се прославио у Кандијском рату и стекао велико богатство. Хан је планиран као његова резиденција по повратку из Цариграда, али је погубљен од стране султана, због сплетки на двору.

На попису 1991. године, Врана је имала 1249 становника. Хрвата је било 991 (79,3%), Срба 229 (18,3%), а осталих 29.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

ГЛАДОВИЋ (6) – Свети Георгије

ДРЧА (32) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

КОВАЧЕВИЋ (17) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

КРКЉЕШ (20) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

КУЖЕТ (11) – Свети Георгије

ПУПОВАЦ (10) – Свети Јован

Хрватска презимена

БАНЂЕН (9) – (присутни у 18. веку)

БИРКИЋ (7) – (присутни у 18. веку)

ВОЂЕРА (16) – (присутни у 18. веку)

ГОЛЕМ (55) – (присутни у 18. веку)

ДЕСНИЦА (25) – (присутни у 18. веку)

ЗЕЛИЋ (22) – (присутни у 18. веку)

ЗУРАК (19) – (присутни у 18. веку)

ЈУРИЋ (18) – (присутни у 18. веку)

КАПИТАНОВИЋ (33) – (присутни у 18. веку)

КНЕЖЕВИЋ (2) – (присутни у 18. веку)

КНЕЗ (91) – (присутни у 18. веку)

КРУНЕШ (21) – (присутни у 18. веку)

РОГИЋ (41) – (присутни у 18. веку)

СТРИГУЉИЦА (10) – (присутни у 18. веку)

ЧИРЈАК (57) – (присутни у 18. веку)

ШАРИЋ (33) – (присутни у 18. веку)

Извори:

Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Врана (Пакоштане, Далмација) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Боранци (по књизи Боранце), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту Потока. Око села су Стубица, Чир (1370м), Раичев крст, Раичева гора, Латковица, Витошка река.

Вода.

Водоток је Бораначка река. Пије се вода са извора. Потеси су: Камењача, Долина, Гарине, Тршевина, Главичица и Друм.

Тип села.

Село се дели на крајеве: Боранце и Буче. Удаљени су један од другог око 500 метара. Гробље је код Бораначке цркве, у Бораначком пољу.

Историјат.

По Девичком катастиху године 1770. села Боранце и Буче су у области Копаоника и спадају у нурију попа Матеја.

Године 1884. Боранци (тако) имају 14 пореских глава. Године 1921. Боранце има 14 домаћинстава са 86 чланова; 1948 – 15 домаћинстава са 125 чланова.

Старине у селу.

У селу има трагова старог рударства. На Друму се виде остаци старог пута "калдрма".

Порекло становништва.

Родови.

-Вулетићи, Јовановићи, Станојевићи и Станисављевићи (11 кућа, Св. Мина–Мрата и Богојављење), један су род са Кнежевићима у Штави и Витошу.

После рата 1877/78. у селу су се настанили:

-Радивојевић (1 кућа, Ђурђевдан), "од Косова", и:

-Новаковић (1 кућа, Св. ап. Тома и Преображење), из Куреља у Лешку.

The post Порекло презимена, село Боранци (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Домишевина, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је северно од Боранца, под Стубицом, на странама долине Луковачке реке, леве притоке Бораначке реке. Међе села су: Вигњиште, река Вранштица; узвишења: Велика глава, Дугачко присоје и Јелењско осоје.

Воде.

Потоци су: Преки поток и Стубички поток, а извори: Вујина вода, Богићка вода, Миленина вода, Студенац, Извор у Рупине и Извор у Кључу.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Велика глава, Бибин брег, Лаз, Преки поток, Кућиште. Бачије су на Раичевој гори.

Гробље је код Бораначке цркве.

Историјат.

Село Домишевина је забележено у Девичком катастиху 1770. године и спадалоје у нурију попа Матеја.

Кућишта кнеза Радоње је на окућници Јанићијевића – Топуза. У близини кнежеве куће био је извор Радоњина вода, одавно пресахнуо. У селу је ископана "остава" старог сребрног новца.

Порекло сзамовништва.

Родови.

Непознатог порекла су:

-Милетићи (2 куће, Св. Никола, 6. децембра).

Остали досељеници:

-Лопаћани: Петровићи, Цветковићи, Крстићи (10 кућа, Св. Јован Крститељ) су са планине Лопата, на међи села Добраве и Сочанице, у десном сливу Горњег Ибра. Године 1935. набројали су ми седам пуних појасева од досељеног претка.

После Лопаћана у селу су се настанили:

-Вучићи (4 куће, Св. Петка), од Спасића из Равништа - Папрадње.

После рата 1877/78. доселили су се:

-Јолићи - Стевановићи (3 куће, Митров дан), из Јариња.

-Јанићијевић – Топуз (1 кућа, Св. ап. Тома и Преображење) из Куреља, засеока у селу Лешку.

-Танасковићи, грана Јанићијевића, изумрли су у току рата 1941/45. године.

The post Порекло презимена, село Домишевина (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Судимље (по књизи Судимље и заселак Станица), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Судимље је у подножју Илиљаче (1.075м) и Оборишта (632м), над ставама Ђерекарске реке и Бораначке реке.

Заселак Станица је у Присоју – Станичком присоју, на левој страни долине Ђерекарске реке.

Томин поток је у селу.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Милентијева чука, Берша, Рајиновица, Гола чука, Обориште.

Заселак Станицаје потпуно одвојено насеље, удаљено од најближе куће у селу око 1/2 км.

Заједничко гробље села и засеока је на Молитвишту.

Историјат.

Села Sundino и Statorija y путописима страних путника 16. века на путу преко Копаоника су несумњиво данашња насеља Sudimje i Stanica. Село Судимље се помиње на надгробном спомненику у гробљу. На надгробнику је натпис, а на предњој страни споменика је лик упокојенога с брадом. Споменик је на гробу калуђера Недељка.

Село Судимље записано је у Девичком катастиху 1771. године.

Године 1884. има 29 пореских глава; 1948 – 34 домаћинства са 261 чланом.

Старине у селу.

На Гајићком брегу је "латинско" (католичко гробље). По гробовима су положени необрађени блокови стена.

Порекло становништва.

Родови:

После рата 1736/39. доселили су се преци:

-Исаиловића (15 кућа, Св. Никола) из Јелакца у Ибру. У исто време доселио се и предак:

-Блажића (2 куће, Св. Архангел), из племена Мораче.

-Гајићи (2 куће, Св. Никола), предак Милисав, дед Гајин прешао је из Жарева. Садашња деца су шесто колено од преласка претка. Један род cа Гајићима су Милићи у Жареву и Андрејићи у Трећаку.

Ускоро за претком Гајића доселио се предак:

-Јовановића (1 кућа, Св. Јован Крститељ) из Белог Брда.

-Ђурићи (3 куће, Св. Архангел и Св. Јован Претеча) су прешли из Ковизала.

После рата 1877/78. године су се настанили:

-Крнци –Крнчевићи (3 куће, Св. Агатоник и слава имања Петозарни мученици) из Штаве, а у Штаву су дошли из села Дрена – Витановића.

-Мусићи — Павловићи (3 куће, Св. Петка) из Трновице у Врховини.

-Апостоловићи и Шајкићи (4 куће, Св. Архангел) су из Горњег Левића.

The post Порекло презимена, село Судимље (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Шошиће, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село je y изворишту Мале реке. У међама села су: Дебела глава (1660м), тромеђа села Трећака, Жарева и Шошића, Стругарски брег, Жаревска кисела вода (кисељак), Вирине, Кадина чука (1112м), Боровик, Велика гробница или Владичанац, Црквиште, Јечмиште, Мапа огледна, Расинац и Велика чука (1157м.

Воде.

Потоци су: Доброводски, Симин и Велики поток. Извори су: Ајдучки извор, Добра вода, Извор у Раздољу, Извор у Андријенице.

Земље и шуме.

Потеси су: Борје, Русаве, Рабануша, Селиште, лаз, Летовина, Јастребац, Челопек, Ђорђев гроб, Сиге, Амзинац, Турски до, Угљарац, Зоринац, Коловоз. Гробље је у Антићима, само се Кузмановићи копају у засебном гробљу — на Јастрепцу.

Историјат.

Стари становници села су Шоши, од фиса Шоша у Малеији. Прича се да је "у рату на Мацара" из села отишло "тридесет мачева Шоша".

Године 1837. у Шошићима има 10 кућа са 12 и 3/4 пореских глава; 1948 – 35 домаћинстава са 240 чланова.

Старине у селу.

Селиште је и данас настањено место. На Равни и на Пејковици су "латинска" (католичка) гробља. У Ивљаку ниже Локве су "дуварине“ и остаци поруцњних зидова разорене мале цркве, храма Преображења. На међи према селу Липовцу је Црквиште. У огради од дасака (тарабе) је црквина, храм Св. Романа. Мала закопина са траговима темеља и стуб часне трпезе једини су остаци црквице. На Ђорђевом гробу сахрањен је погинули хајдук Ђорђе. Био је родом из села. На Шанцу су трагови шанчева из рата 1876. године а на Расинцу су трагови темеља српске граничне стражарнице – карауле.

Порекло становништва.

Родови:

-Врачаревићи, Антићи, Величковићи, Синђелићи (15 кућа, Митров дан и Св. прор. Јеремија) су од Попадића из Паљевштице. "Господар сеоски ага Турчин" – Алија из Паљевштице преместио је "бабу" Синђелију са синовима да обрађују земљу, а стоку им даде "на ћесим".

Крајем 18. века доселио се:

-Шејић (1 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина).

-Тодоровићи (4 куће,Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Влајковаца

-Кузмановић (1 кућа, Св. Мина и Мали Св. Архангел) је од Максића, светоминаца из Криве Реке.

Једини становник "у Русаве"је:

-Младеновић (1 кућа, Св. Архангел и слава имања Митровдан) из Липовца - Бубуња, призетио се у кући Синђелића.

The post Порекло презимена, село Шошиће (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Жарево, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Жарево не низводно од села Шошића у средњем току Мале реке. Растурене куће су на странама речне долине. Највећи број кућа је на левој (присојној) страни, док су на десној (осојној) страни само седам кућа. Земљишно подручје захвата простор између Шошића и Доњег Левића на западу, Трећака и засеока Трећака — Мале Реке на југу, Батота, села на истоку и села Липовца на северу. У границама села су: Стругарски брег, Кисела вода — кисељак, Царина, Велика гробница, Кадиначука, Врата(1072м), Чукар, .Локвеник, Мечак, Граница или Велика коса.

Воде.

Потоци су: Дабов поток, Савићки, Муњски, Симоновачки, Медни поток. Извори су: Водица, Марина вода, Томина вода, Извор у вирова Грчићка вода,) Кивадиновићка вода Вода код цркве Стара вода, Извор на лазу, Терзићка вода, Колиште.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Селиште, Локвеник, Велика чука, Бишево, Владичина раван, Воћњак, Катуниште, Муњара, Жаревско пресло. Настањена места су: Чукар, Врата, Живадиновачко брдо, Митровићко брдо, Струтарски брег, Мечак, Избиште и Илијићки потом. Воћњаци, њиве и ливаде су код кућа. Шума и испшла су на граничним брдима.

Остали подаци о селу.

Гробља су код сеоске цркве Св. Врачеви, у Избишту, на Стругарском брегу и на Мечаку (у Радмановцима).

Године 1837. село има 10 кућа са 12 пореских глава; 1848 — 49 домаћинства са 376 чланова.

Старине и историјат.

У Селишту су кућишта предака садашњих Радмановаца. Сеоска црква, храм Св. Врачева, недавно је обновљена на темељима "старовремске" цркве. Код цркве било је старо гробље, али је сасвим растурено.

Причају да је гробље постало у једном дану јер су Турци изненада упали у село и напали окупљене на сабору код цркве црквеној слави. По6или су и поклали многе, а изгинули покопани су на месту погибије. Свештеник био је избегао, али су га Турци погнали,стигли и убили у долу, садашњем Поповом долу. Много пре народног страдања код цркве, прича се да је Жарево било епископска столица,"овде је седео владика". Владику су убили Турци. Владика је покопан на брду, данашњој Великој гробници – Владичиној гробници – Владичанцу.

Порекло становништва.

Родови:

-Савићи (5 кућа) под Чукаром, на левој страни Савићког потока;

-Радовићи (2 куће у подножју Врата;

-Живадиновићи (3 куће) на Живадиновићком брду и:

-Митровићи (З куће) на Митровићком брду; (свега 13 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан), издају се за старинце.

-Стругари (7 кућа, Св. Јован) су на Стругарском брду. Седели су овде пре устанка 1804. године. Од Стругара из Жарева су Николићи (2 куће, Св. Јован) у Брусу.

-Радмановићи (12 кућа, Савин дан и Св. Симеон) на Мечаку су од Павличевића – Савића из Радманова. Прве куће поградили су на Селишту.

-Милијићи (5 кућа, Св. Никола), старином су из племена Куча.

Крајем 18. века настанили су се:

-Грчићи (3 куће, Св. архиђ. Стефан) су испод Чукара и Цера. Пореклом су од Крстојевића из Чајетине, а најдаљом старином су из племена Куча.

The post Порекло презимена, село Жарево (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доње Левиће, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и остали подаци о селу.

Село је јужно од Шошића, под Рујевцем и Црквеником, на левој страни долине Качареве – Качаруше реке.

У селу је Беговићки поток.

Потеси су: Ливадица, Стрменак, Црквеник, Ровине, Рујевац.

Гробље је код цркве у Горњем Левићу, заједничко гробље села Горњег и Доњег Левића.

Године 1884. село има 17 пореских глава; 1948 – 26 домаћинстава са 177 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

У доба општих покрета наших народа у току 17. века настанише се у селу преци данашњих родова:

-Милуновића, Шушића – Мијаиловића, Беговића – Милетића, и Недељковића (8 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина) из племена Мораче.

У исто време дошли су из Мораче:

-Вучковићи – Драгићи и Митровићи (5 кућа, Св. Архангел).

После рата 1736/39. године спустили су се из Белог Брда:

-Павловићи и Качаревићи.

-Синђелић (1 кућа, Митров дан), из Шошића призетио се у кући Митровића.

The post Порекло презимена, село Доње Левиће (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Иричићи, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у подножју Ћелавице (1.258м) и крша. У границама села су: Матићки поток, Самобуква, Илињача, Берим, Бораначка река и Иричићки поток. Пије се вода са извора.

Земље и шуме.

Три потеса су: Дренић, Илињача и Жута страна.

Два гробља овога села су у Заногама и у Милосављевићима.

Историјат и име села.

Име селу је изведено од мушког личног имена Ирице. Краљ Милутин дао је два села властелину Ирици "да се не узну разве невере", а кад су се потомци властелина Ирице изневерили краљу он им је одузео баштину и дао манастиру Св. Стефана у Бањској.

Село Иричићи записано је у Девичком катастиху 1764. године.

Године 1884. Иричић има 18 пореских глава; 1948 – 17 домаћинстава са 164 члана.

Порекло становништва.

Родови:

У Девичком катастиху често се помињу приложници из Иричића...

-Кућа Сомашевић: писа Драгић и Ракић... гроша (1762г)... писа Живко Николић...гроша (1762г).

У селу су сами досељеници. После рата 1879. године доселили су се преци данашњих:

-Недељковића – Нерића, Милићевића, Милосављевића, Ђорђевића (8 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марковдан), из Трновице у Врховини у Копаонику – не планини.

-Давидовићи и Лукићи (3 кућа, Св. Никола) су се доселили из истог краја.

-Курељци (4 куће, Св. Тома и Преображење), из Куреља у Лешку.

-Ковижљани – Милутиновићи и Перићи (3 куће Св. Архангел и Св. Јован Крститељ), од Морачана из Ковизала.

The post Порекло презимена, сели Иричићи (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Блажево, Општина Брус - Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Блажево је на падинама Голеша (1.152м) и Срњевице (1.098м), које се благо спуштају у долину Блажевске реке. Око села су узвишења: Влашка раван (1.135м), Блажевска чука, Буковица и Кукавица.

Воде.

Речице и потоци су: Градачки поток, Ђавољак, Поточина и Матин поток, и извори: Јасен, Чесма и Студенац.

Земље и шуме.

Потеси су: Голеш, Бугаревац, Тентиште, Вардиште и Росуља.

Тип села.

У Џавовцу, где на пут Брус–Мерћез–Куршумлија излази пут Лепосавићи–Костин поток–Стануловиће–Блажево, зачетак је друмског дела села. Овде су: судница блажевске општине, две механе, свештеникова кућа, ситничарска трговина, здравствена станица. Јужно од Џавовца на Буковици су основна школа и црква.

Два гробља су: на Дубљу и на Вардишту.

Историјат.

Сеоце Блажево, на старом Дубровачком путу преко Копаоника, забележио је у свом путопису 1611. Године Лефевр, секретар Санцијева посланства у Цариграду. Изван сваке сумње, сигурно је, да данашње село Блажево треба идентификовати с Блажевим Селом Лефевровог путописа. По прелазу преко планине Копаоника путници се одмарају у станици у Блажевом Селу, управо Тентишту (данас ливада у Блажеву).

Године 1884. Блажево има 20 пореских глава; 1948 – 33 домаћинства са 198 чланова.

Старине у селу.

На Дубљу је црквина Св. Петка. Око црквине је "старо" и данашње гробље. У Старом гробљу по гробовима су велики блокови стена, а на њима крстови са урезаним знацима крста.

Порекло презимена.

Родови:

Старинци су:

-Блажевци – Мијаиловићи (4 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан).

Крајем 17. века или на почетку 18. века доселио се предак:

-Ковачевића (9 кућа, Св. Јован Крститељ) из Поповог Поља у Херцеговини.

После рата 1877/78. године доселили су се:

-Нешковићи – Маринчани (4 куће, Св. Врачеви) из Маринца у Врховини, покрајини Копаонику. Најпре су се настанили у Бабици, а отуд су прешли овде. Један род с Нешковићима – Маринчанима су Мачичани у Граду.

-Топаловићи – Несторовићи (4 куће, Св. Врачеви) су из Речице у Врховини.

-Шутићи —Мијаиловићи (2 куће, Св. Никола) су из Врховине.

-Сељанчани – Ђорђевићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Сељанца.

-Обрадовић (1 кућа, слави женину славу Св. Јован Крститељ) је из Шљивова у Александровачкој Жупи. Дошао је трговац Витомир и призетио се у кућу Уроша Ковачевића 1924. године.

The post Порекло презимена, село Блажево (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Трећак (по књизи Трећак и Мала Река), општина Куршумлија – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у подножју Дебеле главе, Лаза и Воћњака на левој страни реке Топлице, а заселак Мала Река је на странама долине истоимене речице, на ушћу у Топлицу.

Воде.

Потоци су: Велики, Ступнички, Лучачки и Јовин поток. Извори су: Ајдучки извор, Извор у лазу, Извор у Јошју, Извор код Крша, Лукчић, Блажевац, Извор у Амбаришту, Мала вода и Радичевац.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Рдав, Амбариште, "Шинбара" — Шајинбара, Копривница, Лучак, Запатка, Граница, Селиште, Ступница.

Тип села.

У селу су кућне групе: Мали Трећак, Шајинбара, Стара кућа и Јошје. Удаљеност између појединих група је 300 –1.000 м. Куће у групама су збијене.

Мала Река, засебно насеље удаљено је око 1 км од најближе кућа у селу. Трећачко гробље је код Колишта.

Остали подаци о селу.

Године 1884. Трећак има 115 пореских глава, а Мала Река и Шајинбара су запустела насеља; 1921 – 26 домаћинстава са 237 чланова.

Старине у селу.

Селиште је на месту неког старог насеља. На Старој кући су кућишта предака родова који су се изместили са кућама у Шинбару. У Шинбари је стара црквина код Дубова. Ниже црквине, на Прлинама, сељаци су ископавали златне (старинске) паре.

Порекло становништва.

Родови:

-Несторовићи, Савићи, Милетићи, Мијаиловићи, Крсмановићи, Андрејићи (20 кућа, Св. Никола) седели су селу много пре устанка 1804. године. Старином су из племена Куча. У време Карађорђевог војевања избегли су у село Лепојевиће у Левчу. Тамо су остали "док се није мало примирило", па су се повратили. Браћа Милија и Андреја дођу у Жарево, па се Милија ту настани. Тамо су његови потомци Милијићи: Горњи и Доњи Милијићи. Из Жарева Андреја је прешао у Малу Реку и тамо се настанио.

Године 1879 доселили су се:

-Јаковљевићи (5 кућа, Св. Јован Крститељ), су од Шуловића из Равништа.

-Пантићи (3 куће, Св. Врачеви), из Судимља.

-Ђорђевић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник), из Жарева.

-Марјановић (1 кућа), Св. апост. и еванг. Лука и Марковдан), из Трбуња.

-Којић (1 кућа, Св. Никола), из Белог Поља.

The post Порекло презимена, село Трећак (Куршумлија) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бабица, општина Куршумлија – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бабица је на благо заталасаној заравни у подножју Куле, Црног врха (1.172м) и Илињаче — Малинске чуке (1.075м).

Воде.

Река је Топлица, а потоци су: Малински, Црновршки, Гужванички и Дубоки поток. Извори су: Јасике, Вода у Ракића, Китићко корито (појило), Топлик, Циганска вода, Извор на Станковом кућишту, Студенац, Ковачка вода.

Земље и шуме.

Потеси У: Равно брдо, Шубар, Бабице, Ћелавица (1.258м), Обориште, Шиљата чука, Обли камен (1.040м).

Тип села.

Село састављају кућне групе. Настањена места су: Шубар, Присоје, Бабица, Коњски део, Равни Поток и Равно брдо. Црква је y Бабици. Два гробља села Бабице су код цркве и код Св. Петке.

Име и остали подаци о селу.

По предању у селу, не зна се како се село звало раније. Седеле су у једно време две бабице – примаље породиља, са по једном неудатом ћерком. Бабице су оставиле име селу — Бабице, новије Бабица.

Године 1884. село има 30 пореских глава; 1948 – 59 домаћинстава са

396 чланова.

Старине у селу.

На Кули су трагови мањег утврђења. Црквина Св. Петка у гробљу више сеоске цркве, храм Покрова Богородице. На Дубу је старо гробље. На гробовима побивено је необрађено камење. За исто такво гробље над Ралинама, сељани кажу даје "латинско".

Порекло становништва.

Родови:

-Илинчани: Симоновићи, Радисављевићи, Белићи, Миловановићи, Николићи, Алексићи, Миладиновићи (18 кућа, Св. прор. Илија) у Бабици и Присоју су од светоилинаца из Лукова. На почетку 18. века дошао је њихов предак и призетио се у кућу једне бабице.

-Милетићи и Вукосављевићи (14 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник), са кућама у Шубару и Равном брду, потомци су призета из Трећака у кућу друге бабице.

У исто време кад и горњи дошли су преци Левићана:

-Пецака и Белчевића (144 кућа, Св. Архангел),из Горњег Левића.

Протекао је скоро читав век, па су се доселили:

-Васићи (4 куће, Св. Петка), од Јосића – Исајића из Сељанца. Сродници Васића су Вучковићи у Паради.

После 1900. године дошао је:

-Павловић (1 кућа, Тодорова субота и Св. прор. Илија), из Гувништа, ушао у

кућу Миловановића.

-Лазаревић (1 кућа, Св. ап. и еванг. Лука), из Станице - Судимље. На миразу је у Милетића кући.

The post Порекло презимена, село Бабица (Куршумлија) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Жалица, општина Куршумлија – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и остали подаци о селу.

Село је у изворишту Жаличког потока под Жаличким брдом (1.082м).

Поузнатији је извор Јавор вода.

Потеси су: Жаличко брдо, Крива коса, Јусов лаз, Гужвеник.

Гробље је на Жаличком брду.

За турске управе (до рата 1876г) Жалица, село је са 7 српских кућа. Чифлук је. Године 1884 у селу су 11 пореских глава; 1948 – 11 домаћинстава са 92 члана.

Порекло становништва.

Родови:

-Аџовићи — Јовановићи, Миленковићи и Милутиновићи (7 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марков дан), после Друге сеобе 1739. прешли су из Требиња.

После рата 1877/78. године доселили су се:

-Стругари – Стевановићи (2 куће, Св. Јован), од Стругара из Жарева.

-Јовановићи (2 куће, Св. Никола), прешли су из Бачића у Требињу.

The post Порекло презимена, село Жалица (Куршумлија) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Сеоце (по књизи Сеоце и заселак Калиманце), општина Куршумлија – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на странама брда: Облог камена (1.040м), Оштрог – Острог крша (995м), Сеочког крша (974м) на странама долине Сеочке реке, а заселак Калиманце – Калиманци је на странама Свиње – Свињске главе (931м) и Лаза.

Воде.

Реке и потоци су: Луковска река, Гужвенички и Јасички поток. Потеси су: Река, Калиманце, Старо село, Присоје, Валоге, Сеочко јасиче, Јанков лаз.

Тип села.

У Сеоцету куће су растурене. Издваја се само велика кућна група у Валогама – Валожани. Калиманце је потпуно издвојено насеље, око 1 км удаљено од села.

Два гробља Сеоцета су код Црквине и у Валогама, а гробље засеока Калиманцаје на Лазу.

Постанак села.

Сеоце је врло старо насеље. Засновали су га "пре Косово" (1389) досељеници из Штавице. Године 1884 Сеоце је имало 15 пореских глава, Калиманце 3 пореске главе; 1948 – 48 домаћинстава са 345 чланова.

Старине у селу.

У селу су знатни остаци старих рударских послова.

У Старом селу је гробље, а у њему стара црквина. Овде је мало овално у огради од сухозида.

Порекло становништва.

Родови:

-Јовићи, Илићи, Смилићи, Бокићи, Сретеновићи, Крстићи, Милићевићи (16 кућа, Св Мина или Св. Краљ Стефан Дечански и прекада Богојавци), сви у Валогама.

-Васићи, Лукићи, Глигоријевићи, Томићи, Стевићи, Тодоровићи, Јевтићи, Тривуновићи, Милетићи (15 кућа, славе исто), сви 31 кућа су крвни сродници светоминаца у суседној Штави.

Нови досељеници после 1900. године су:

-Савић (1 кућа, Св. Никола), дошао је из Мрча, призетио се у кућу једног светоминца.

У Калиманцу су:

-Лукићи (2 куће, Св. Мина и Богојавци), су од Лукића из села.

-Максимовић (1 кућа, Св. прор. Илија), прешао је из Лукова "на куповину" — купљену земљу.

The post Порекло презимена, село Сеоце (Куршумлија) appeared first on Порекло.